ГЕНИЈЕ И “МАГНЕТ ЗА ЛУДЕ ЉУДЕ“ Објављени транскрипти Ајнштајнових приватних разговора ЕВО ШТА ОТКРИВАЈУ ЋАСКАЊА СЛАВНОГ НАУЧНИКА
У недавно објављеној књизи "Ајнштајнови протоколи", немачки писац и новинар Петер фон Бекер објавио је транскрипте приватних разговора славног светског научника из последњих годину и по дана његовог живота.
Разговори, које је Ајнштајн водио са девојком Јоханом Фантовом, откривају политичке ставове, дубоко интересовање за уметност и музику, као и лични поглед на свет славног физичара.
Фантова је документовала своје разговоре са Ајнштајном у својим дневницима, који су откривени тек 2004. године а Бекер их анализирао за своју књигу.
Ајнштајн, који је до своје смрти 1955. године био једна од најпознатијих личности у свету науке, у разговорима је себе описао као "магнет за све луде људе".
"Ја сам магнет за све луде људе, а и они занимају мене. Реконструкција њиховог размишљања је мој хоби. Дубоко ми је жао ових људи, што је такође разлог зашто покушавам да им помогнем", говорио је научник.
Према речима Бекера, Фантова је записивала све што је Ајнштајн говорио, "вероватно са његовим знањем", преноси Тагесшау.
"Подносио јој је извештај о томе шта му се дешавало током дана, о чему је размишљао, шта је читао или слушао", наводи Фон Бекер.
Транскрипти су откривени у Принстону, у Њу Џерзију, где је Ајнштајн годинама истраживао у Институту за напредне студије.
"Био сам одушевљен што сам могао заиста да завирим у срце и ум најпознатије личности 20. века, можда чак и модерног доба...У разговорима са његовом девојком, из прве руке се могу осетити свакодневна осећања старијег Ајнштајна", навео је аутор, напомињући да је чак и у позним годинама, физичар је био отворен за све ново, толерантан према другим мишљењима и "прилично бистар у свом живом интересовању за политику".
Додао је да је Ајнштајн био одлучан критичар капитализма и наоружавања током Хладног рата.
"Да, ја сам стари револуционар, као што увек кажеш - да, јесам, политички сам још увек Везув који бљује ватру", потврдио је Ајнштајн у фебруару 1954.
Ајнштајн је критиковао "гомилање наоружања на Истоку и Западу", неограничени капитализам са екстремним богатством и бранио оца атомске бомбе, Роберта Опенхајмера, који је био осумњичен да је комуниста.
"Као и током Макартијеве ере, када су амерички конзервативци изненада сваки критички ум видели као комунисту, данас би он сигурно био противник и отпорник председнику (САД Доналду) Трампу и ограничењима слободе изражавања", оцењује Фон Бекер.
Због свог јеврејског порекла, Ајнштајн је био "државни непријатељ број један" под нацистичким режимом. Био је у иностранству током Хитлеровог успона на власт и никада се није вратио у Немачку.
Након Холокауста, Ајнштајн је подржавао Израел јер је видео потребу за сигурним уточиштем за Јевреје, подсећа аутор.
Међутим, како наводи, Ајнштајн, који је умро у 77-ој години у априлу 1955. у Њу Џерсију у САД, такође је био критичан према младој израелској држави.
"Дирљиво је видети да је истовремено увек жестоко заговарао једнака права између јеврејских Израелаца и арапских Палестинаца. Ово звучи запањујуће савремено. И човек би пожелео да неко са Ајнштајновим моралним и интелектуалним ауторитетом може данас да подигне свој глас, глас који би се заправо чуо на свим странама", закључује Фон Бекер.