РЕДЛОВ КАШТЕЛ У РАСТИНИ ЈОШ УВЕК НИЈЕ СПРЕМАН ЗА ШКОЛСКУ ГОДИНУ Нови кров за вртић и школу још мало па готов
Када је својевремено у мају, након окончаног поступка јавне набавке, нишком предузећу „Здање“ д. о. о. поверена реконструкција крова каштела у Растини, очекивало се да ће сви радови бити готови до почетка нове школске године, с обзиром на то да су у овом здању смештен вртић ПУ „Вера Гуцуња“, и истурено одељење ОШ „Лаза Костић“ из Гакова.
Наиме, уговором је било предвиђено да сви радови буду готови до 1. септембра, али ако је судити по оном што се ових дана догађа на некадашњем здању баронске породице Редл заштићеном као културно добро, деца из Растине ће још извесно време морати да путују или буду ношена до оближњег Гакова.
Средином маја, градска комисија за јавне набавке прихватила је понуду ове нишке фирме у износу од 13.711.000 динара са ПДВ-ом, што је било за око пет милиона динара мање од процењене вредности радова и роком завршетка радова од 45 дана. Тада је понуде доставило чак 15 грађевинских фирми, а радови су подразумевали замену комплетне дрвене кровне конструкције крова, летви, црепа, лимених опшава и олука. Пројектом су предвиђени и радови на презиђивању венца висине више од 50 центиметара, затим поправка дела дотрајале међуспратне таванице, као и нова громобранска инсталација.
Растина се као село први пут помиње у 14. веку под називом Харасти, поред потока Киђош, а породица барона Јожефа Редла га добија као властелинство 1780 године, да би његови наследници 1818. године у овом селу сазидали каштел, летњиковац на који су долазили из Беча и уживали све привилегије племићке и велепоседничке касте.
Век касније, наследници ове пребогате породице, тачније Лајош и Бела Редл дограђују дворац и то тако што га спајају са деловима старије римокатоличке готичке цркве, што растински каштел чини јединственим дворцем у Војводини, који је архитектонски спојио сакрлано и световно. О овоме сведоче и ретке фотографије с почетка века, на којима се види капела уклопљена у нови објекат, пре преправке која је уследила након Другог светског рата када се овај део старијег сакралног објекта, из непознатих разлога, уклања.