ДОРОТЕА СОЛОМУН ПРЕДСТАВНИЦА ВАРАЖДИНА О УНЕСКО МРЕЖИ Највећа вредност је у међусобном учењу и заједничким пројектима

Вековима је познат по барокној и класичној баштини, коју најбоље симболизују Вараждинске барокне вечери, један од најстаријих и најугледнијих фестивала класичне глазбе у Европи. Оно што га издваја је чињеница да баштина овде није музејски артефакт, него део свакодневице. УНЕСКО је препознао да се историјски идентитет Вараждина трансформисао у динамичан културни екосистем којем различити жанрови, генерације и иницијативе живе паралелно. Улогу носе и образовне институције, као што су Музичка школа Вараждин која већ десетлећима ствара врхунске музичаре, док Хрватско народно казалиштеи низ фестивала повезују професионалце и аматере, уметнике и грађане. У разговору са Доротеом Соломун, представницом Вараждин УНЕСКО креативни град, причали смо о значају ове титуле и уопште о УНЕСКО мрежи.

Како се та титула одразила на културни и економски развој Вараждина?

- У врло кратком времену Вараждин је искористио УНЕСКО мрежу за интернационализацију својих културних политика и глазбених пракси - каже Доротеа Соломун. - На конференцији УНЕСКО креативних градова у Браги 2024. године представљен је као нови члан, што је отворило прва партнерства на еуропској и свјетској разини. Крајем исте године у граду Даегуу, у Јужној Кореји, договорене су сурадње које су се врло брзо реализирале кроз наступе два позната корејска бенда на Шпанцирфесту ове године, те концерт побједника натјецања младих глазбеника- Триггер у ХНК Вараждин 10. рујна ове године. У липњу 2025. Вараждин је судјеловао на УНЕСКО конференцији у Енгхиен-лес-Баинсу и Метзу у Француској, посвећеној дигиталној култури и иновацијама, гдје је представио моделе повезивања баштине и сувремене продукције. Крајем рујна судјеловат ћемо на Мондиацулту 2025., највећој свјетској конференцији о културним политикама, гдје ћу представити Вараждин на УНЕСКО панелу о креативним градовима. Економски учинци огледају се код нових ангажмана локалних глазбеника и продуцената, до подршке Хрватске туристичке заједнице Туристичкој заједници града Вараждина за глазбене активности у граду. Сурадње с градовима попут Ханновера, Брна, Бyдгосзцза, Сарајева, Весзпрéма, Маннхеима и Даегуа отвориле су врата међународним размјенама, док је УНЕСКО титула оснажила позицију града у пријавама на ЕУ и националне натјечаје. Укратко, Вараждин је титулу претворио у стратешки алат за развој културе, туризма и подузетништва.

Који су конкретни пројекти до сада произашли из чланства у мрежи?

- Иако је Вараждин члан мреже тек двије године, већ су реализиране бројне међународне сурадње и глазбене размјене. Данас смо предали пројектну пријаву заједно с Маннхеимом и Весзпрéмом – УНЕСКО градовима глазбе – под називом Creating Incklusive Spacesthrough Music на позив Town Twinning у склопу ЕУ пограма ЦЕРВ. Пројект има циљ трансформирати урбане просторе у инклузивна окружења која потичуграђанску партиципацију, интеркултурални дијалог и осјећајеуропске припадности. Уз то, кроз мрежу смо омогућили наступе наших глазбеника у иноземству, угостили стране умјетнике и отворили нове формате сурадње.

Како укључујете локалну заједницу у креативне и културне процесе?

- Кроз партиципативни прорачун за младе и дјечји партиципативни прорачун грађани предлажу пројекте и изравно судјелују у одлучивању о њиховој проведби. У култури редовито расписујемо јавне позиве за јавне потребе града у култури, а умјетници и удруге кроз њих обликују културни живот града. Кроз позиве за чланове Културног вијећа омогућујемо стручно савјетовање и демократски приступ културној политици, док се кроз савјетовања са заинтересираном јавношћу, примјерице приликом израде Стратегије развоја културе до 2030. грађанима даје прилика да дају приједлоге и мишљење. На тај начин култура у Вараждину постаје заједнички простор креативности, дијалога и сурадње.

Који би био ваш савет колегама из Новог Сада?

- У Новом Саду сам била једном и град ме оставио дојам мјеста снажне културне енергије и потенцијала за сурадњу. Тешко је давати универзалне савјете јер сматрам да је највећа вриједност УНЕСКО мреже управо у међусобном учењу и заједничким пројектима. Нама се показало изузетно корисним активно судјеловање у радним скупинама и мрежним догађањима, јер се управо ту рађају партнерства и идеје. Вољела бих да се боље повежемо и истражимо начине како можемо спојити глазбу и медије у заједничке иницијативе – вјерујем да ту постоји велик простор за иновативне сурадње – поручује Доротеа Соломун.