СРБИ НАПРАВИЛИ ПРВИ ЈАВНИ МЕХАНИЧКИ САТ, И ТО 200 ГОДИНА ПРЕ ШВАЈЦАРАЦА Радио је без грешке 217 година, погледајте колико је вредео!
Ако сте мислили да су Швајцарци измислили сатове – грешите. Срби су направили први јавни механички сат чак 200 година пре него што су Швајцарци основали свој часовничарски еснаф.
Главни јунак ове заборављене истине је српски монах Лазар Хиландарац, познат и као Лазар Црноризац, који је 1404. године израдио сат за торањ Кнежевог двора у Москви.
Ко је био Лазар Хиландарац и какав је сат направио?
Лазар је био средњoвековни српски монах, часовничар и визионар. Његов сат је био техничко чудо – радио је без грешке 217 година, покретан помоћу три тега, и показивао чак и четвртине сата. Био је први јавни сат у Русији, а наручио га је кнез Василије I. Цена израде била је толика да се могла упоредити са вредношћу богаташке куће.
Да ли је ово стварно било пре Швајцараца?
Да. Швајцарци су свој први часовничарски еснаф основали тек 1601. године. Лазаров сат је био међу првих десет таквих у Европи. Иако је оригинал изгорео у пожару, сличан сат и даље постоји на Хиландару – најстарији на Светој Гори, и што је најфасцинантније – још увек ради.
Како је могуће да се ова прича заборавила?
1. Недостатак промоције – Српска техничка достигнућа из средњег века нису довољно документована.
2. Доминација швајцарског бренда – Швајцарци су касније постали синоним за прецизност и луксуз.
3. Занемаривање домаће историје – У школама се ретко помињу овакви примери домаће генијалности.
Зашто је ова прича важна данас?
Зато што показује да Срби нису само следбеници, већ и пионири. Лазаров сат није био само технички изум – био је симбол знања, прецизности и културне размене. У времену када се све мери у секундама, подсећање на овакве приче враћа осећај поноса и континуитета.
Како да сачувамо овакве приче од заборава?
Пишите о њима – блогови, друштвене мреже, локални медији.
Укључите их у образовање – кроз радионице, предавања, школске пројекте.
Посетите места попут Хиландара – где историја још увек куца, буквално.