Истраживање показало ДВА ГРАДА ИЗ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА У ВРХУ ЕВРОПЕ ПО ЗДРАВОМ ЖИВОТУ
Према најновијем истраживању платформе Омио, ова два града сврстана су међу најздравије градове Европе захваљујући високом квалитету ваздуха, обиљу зелених површина и развијеној инфраструктури за рекреацију.
Европски градови све више улажу у унапређење животне средине и здравља својих становника, а према најновијем истраживању платформе Омио, Загреб и Љубљана су се сврстали међу физички активније и најздравије градове Европе.
У анализи су узети у обзир 17 различитих фактора који утичу на квалитет свакодневног живота, од квалитета ваздуха, доступности зелених површина и нивоа буке, до броја теретана, бања и погодности за пешаке и бициклисте.
На првом месту листе нашао се Мадрид, захваљујући великом броју сунчаних дана, богатој понуди велнес центара и генерално високом квалитету живота.
Следе га Лисабон и Беч, док се Загреб позиционирао на високом десетом месту, испред бројних већих европских престоница.
Загреб је добио високе оцене због:
обиља зелених површина,
развијених пешачких и бициклистичких стаза,
све већег броја фитнес и велнес центара,
као и бројних јога студија, јавних теретана и простора за релаксацију, што подстиче здрав стил живота како код локалног становништва, тако и код туриста.
Одмах иза Загреба, на листи се налази и Љубљана, која је већ годинама препозната као узор у одрживом урбаном развоју. Словеначка престоница истиче се по:
чистим улицама,
великом броју паркова и бициклистичких стаза,
минималном загађењу.
У Љубљани природа и град функционишу у равнотежи, што становницима омогућава једноставан баланс између посла, рекреације и одмора.
Поред Загреба и Љубљане, на листи најздравијих градова Европе нашли су се и Праг, Амстердам, Хелсинки, Копенхаген, Рим, Будимпешта, Берн и Берлин.
Ово показује да концепт здравог града више није резервисан само за Скандинавију, већ се шири и на централну и јужну Европу.
Заједничка карактеристика свих ових градова је успешно спајање урбаног живота са бригом о животној средини.
Улагања у јавни простор, чисту енергију, спортску инфраструктуру и одрживу мобилност постају приоритет и у региону.
Тиме Загреб и Љубљана потврђују да југоисточна Европа више није пасиван посматрач, већ активан учесник у обликовању здравијих и хуманијих градова.
(М.А./ЕУправо zato/tumagazin.rs)
