ПОСЛОДАВЦИ ОПРЕЗ: Да ли знате када топли оброк није опорезован? ОВО ЈЕ КЉУЧНА РАЗЛИКА!
У Србији је пракса обезбеђивања исхране запосленима у радном односу веома честа, а порески третман тог давања директно зависи од начина на који је оброк организован
Према важећем Закону о порезу на доходак грађана, свако давање које запослени добије од послодавца, било да је у новцу или у натури, сматра се примањем из радног односа. У ову категорију спада и храна, то јест оброк који радник добија као бенефицију. Ипак, Закон јасно разликује ситуације у којима је ова погодност опорезива од оних када је ослобођена плаћања пореза и доприноса.
Исхрана у натури је ослобођена пореза
Порески саветник Милан Радошевић објашњава да се исхрана не сматра опорезивим примањем уколико послодавац организује оброке у оквиру сопствених просторија (менза) или путем уговореног кетеринга, и то без накнаде или по цени нижој од тржишне.
- Услов је да је оброк обезбеђен свим запосленима или одређеним категоријама радника према објективним критеријумима, као што су сменски рад, рад на терену или у отежаним условима - појашњава Радошевић у разговору за Biznis.rs.
У таквим случајевима, трошкове сноси искључиво послодавац из својих средстава, те се сматра да радник не остварује приход. Практично, компанија која има сопствену мензу или обезбеђује кетеринг бесплатно не плаћа порез на те оброке.
"Топли оброк" се опорезује као део зараде
Супротан је случај када послодавац исплаћује запосленима одређени новчани износ као накнаду за исхрану, што је у пракси познато као "топли оброк".
- На њега се примењују све обавезе по основу пореза на зараду и доприноса за пензијско, здравствено и осигурање за случај незапослености, као и на остали део плате. Дакле, топли оброк у новцу увек улази у основицу за обрачун пореза и доприноса, док то није случај када је исхрана обезбеђена у натури, кроз организовани оброк - наводи порески саветник.
Дакле, ако послодавац исплаћује одређену суму новца сваког месеца на име топлог оброка, тај износ се третира као зарада и мора бити опорезован.
Правни оквир и ПДВ третман
Важно је нагласити да Закон о раду не обавезује послодавца да обезбеди исхрану. Одлука о томе се најчешће доноси колективним уговором, правилником о раду или уговором.
- Када послодавац добровољно одлучи да уведе погодност исхране, порески третман зависи искључиво од начина на који је та погодност организована да ли се исхрана обезбеђује у натури или исплаћује у новцу - каже Радошевић.
Са рачуноводственог аспекта, трошкови организоване исхране признају се као расход у пореском билансу послодавца, под условом да су прописно документовани рачунима или уговорима. То послодавцу доноси пореску ефикасност.
Из агенције Финцон додају да обвезник ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза по основу издатака за исхрану запослених уколико оброке припрема и послужује у сопственом ресторану затвореног типа (мензи) уз накнаду. У том случају, послодавац има обавезу да на наплаћену накнаду обрачуна ПДВ.
- Према члану 29. став 1. тачка 3) Закона о ПДВ, обвезник нема право на одбитак претходног пореза за исхрану запослених осим када наплаћује накнаду за ту услугу у сопственим угоститељским објектима - закључују из агенције.