ГРЕНЛАНД ПОНОВО У ФОКУСУ ВАШИНГТОНА Трампове амбиције на Гренланду изазивају забринутост у Европи ДАНСКА УПОЗОРАВА НА МОГУЋЕ НАРУШАВАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА
НУК: Прошло је неколико месеци откако је амерички председник Доналд Трамп последњи пут изразио амбицију да на овај или онај начин припоји Гренланд, али је тишина која наступила варљива јер његова опсесија огромним, леденим острвом нимало није ослабила, наводи бриселски поратл Политико.
Високи дански званичници страхују да Трамп и даље жели да постане први амерички председник који ће знатно проширити територију Сједињених Америчких Држава још од када је бивши председник САД Ендру Џонсон 1867. године купио Аљаску.
Без обзира на недавне договоре о одбрани и трговини, Гренланд још увек може да постане највећи "судар" у трансатлантским односима током Трампове друге администрације, оцењуе бриселски портал.
Данци се, такође, плаше да поједини европски партнери из ЕУ и НАТО не схватају колико би Трампова опсесија Гренландом могла да постане егзистенцијална претња за односе са САД, али и за глобално поштовање суверенитета и међународних граница.
Председник Француске Емануел Макрон је изузетак - одушевио је и данске и лидере Гренланда када је током кратке посете Нуку у јуну поновио да "Гренланд није на продају нити за отимање“, преноси Политико.
Други су, међутим, били опрезнији да не испровоцирају непредвидивог америчког лидера, нарочито у тренутку када преговори о трговини и америчкој подршци европско-украјинском безбедносном споразуму делују охрабрујуће.
Уместо тога, многи радије третирају Трампове планове о анексији Гренланда као шалу или скретање пажње, али у Копенхагену се нико не смеје, наводи бриселски портал.
Данска сматра да је Трампова опсесија Гренландом и неразумна и стварна.
Неразумна, јер не постоји непосредна безбедносна претња Гренланду од Русије или Кине, а свака будућа могла би да се решава кроз НАТО.
Осим тога, америчким инвеститорима је већ отворен приступ искоришћавању гренландских руда и ретких метала, али интересовања готово да нема, наводи Политико.
Ипак, високи дански званичници верују да су Трампове територијалне амбиције стварне, чак и ако нису засноване на реалним циљевима.
Трамп посматра огромну, празну страну земљу на североистоку као увреду америчкој величини, као комад некретнине који би, према његовом тумачењу "Доктрине о очигледној судбини" и "Монроове доктрине", требало да припада "Земљи слободних".
Слично гледа и на Канаду, али претпоставља да би анексија земље са 40 милиона становника била немогућа или макар дугорочан пројекат, истиче бриселски портал.
Зато му се освајање великог острва са популацијом средњег града (56.000 становника) и 80 одсто површине прекривене ледом чини много једноставнијим.
На питање о суверенитету и правом народа на самоопредељење, Трамп је у јануару рекао да је сигуран да ће Данска пристати, не поменувши Гренланђане, од којих је 89 одсто Инуита, а 85 одсто их је у истраживању јавног мњења одбацило било какву будућност под америчком заставом.
Зато су дански званичници уверени да Бела кућа нешто планира, што потврђује и извештај "Волстрит џурнала" из маја о америчким обавештајним агенцијама које покушавају да идентификују "корисне" Гренланђане наклоњене Трамповој агенди, као и вест да је Данска у августу позвала високог америчког дипломату због извештаја о тројици Американаца који су наводно деловали тајно на Гренланду у покушају да изазову незадовољство према Копенхагену, наводи Политико.
Због тога данска влада не очекује војну инвазију, већ инвазију долара.
Било кроз директну понуду да се сваком Гренланђанину исплати велика сума, било кроз кампању куповине утицаја и локалних политичара.
Страх у Копенхагену је да такво "споро отимање територије" неће изазвати довољно снажан одговор Брисела или европских партнера, преноси Политико.
Данска је стога почела дипломатску офанзиву по европским престоницама, са различитим успехом.
Садашња стратегија Копенхагена јесте да повећа политичку цену Трампових планова добијањем подршке Берлина и институција ЕУ за програм заштите Гренланда и пажљивог економског развоја.
Гренланд је пре 50 година гласао за излазак из Европске заједнице, али његови становници и даље имају данско држављанство, а самим тим и европске пасоше, што им потенцијално даје најбоље од оба света: висок степен политичке аутономије и приступ европским улагањима и заштити, наводи бриселски портал.
Трампово преузимање значило би супротност, необазриво америчко инвестирање без поштовања према аутохтоној култури.