КАД МУКА НАТЕРА, ПРОДАЈЕ СЕ СВЕ ШТО СЕ ВОЛИ Стеван остаје без салаша у Меленцима “Овце су од слуге направиле домаћина, сад је време да се растанемо”

-Овце су ме дизале у животу, од слуге су направиле домаћина. Не могу живот без оваца да замислим, без њих и салаша, овог неба и ове земље, али више не могу - тако почиње причу Стеван Мавренски.

Од своје шеснаесте године Стева је са овцама. Прво као чобанин, а онда, мало-помало, као газда.

-Мој отац је био аграрац, старији знају шта је то. Били смо сиротиња. Кад сам се вратио из војске, гледао сам шта ћу, куд’ ћу, морао сам нешто створити. Па сам кренуо да чувам туђе овце, а од прва два јагњета полако сам правио своје стадо. Једне године ћутим, па догодине нешто купим и тако... Ширио сам и дужио колико ми јорган пушта - присећа се Стева.

Од школе има седам и по разреда. Једва је чекао да се школе курталише, само је хтео да ради, да створи нешто своје. Млад се и оженио, са 17 година, јер је, како каже, хтео да буде свој човек. Чим је дошао до неких новаца, купио је свој први салаш, низ друм.

-Много се више исплати држати овце на салашу. Оне су на пашњаку од 1. априла до 29. новембра, то је много јефтиније него их хранити у штали, у селу - додаје наш саговорник.

Овце су му „купиле“ земљу, бољу кућу у селу и механизацију. Помислио је да без њих може, па је тај свој први салаш продао. И покајао се.

-Схватио сам да без салаша нисам срећан. Кад сам чуо да се продаје овај салаш у Острову, који је био задружни и који је пропадао, ја сам га купио. Па сам и то из пепела подизао, моје овце и ја... Онда сам купио и краве. Највише сам имао око 300 оваца и 80 крава. Чувала су их четири чобана, на смену. Кућу сам средио, да сваки чобан има своју собу, кухињу, само купатило нисам стигао. Па сам подигао мали парк, направио сеник, па оправио торове и шупе, ставио соларне панеле да има струје на салашу. Направио бунар за стоку и бунар за људе - збори Стева.

Са овцама је имао три усева, млеко, вуну и јагањце. Продавао је млеко, и овчије и кравље, продавао вуну и по двесто јагањаца годишње, штедео и стварао.

-Овчије млеко више нико не откупљује, о вуни и да не говорим. Још само јагањци имају муштерије и неку цену - додаје Стева.

Данас Стева има 78 година, почео је и да поболева и више не може да ради оно што највише у животу воли. Смањио је стадо оваца, краве више и не држи, а сад је дошло време и да салаш добије новог газду.

-Кад се окренем, ја сам задовољан. Мени капитал није оставио деда, све што сам створио - створио сам са својих десет прстију. Од ништа сам створио ишта. Дуго ми је требало да постанем раван са другима, а жеља да имам нешто што је моје целог ме је живота терала напред. Тужан сам што је са тим животом сада готово, али мислим да је човек паметан и ако зна када да каже “сад је крај” - завршава своју причу Стеван Мавренски из Меленаца.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.