"Јолета су сви волели"
СТАЛО МУ СРЦЕ ДОК ЈЕ ГАСИО ПОЖАР Добровољни ватрогасац из околине Куле ПРЕМИНУО УСРЕД ИНТЕРВЕНЦИЈЕ: „Само му се слошило…“
Јожеф Бодо познатији као Јоле из околине Куле и члан Добровољног ватрогасног друштва малог војвођанског села Руски Крстур, преминуо је јуче усред интервенције када је са екипом кренуо у борбу са ватром која је захватила мало мирно место Лалић општине Оџаци.
Тужну вест потврдили су његови пријатељи и чланови друштва, а како кажу, његово име, храброст и посвећеност оставили су неизбрисив траг у животима свих који су га познавали.
Велики пожар избио је у месту Лалић, Јоле је са екипом кренуо право тамо, када му се одједном слошило, пао је и умро на месту, срце му је стало док је радио оно што је највише волео - рекао је Јолетов пријатељ за Курир и додао:
На терену је било више екипа, интервенција је трајала више од два сата с обзиром на огромне површине које је ватра гутала. И док се гасио пожар на једној страни, на другој смо изгубили пријатеља...
Како истиче, Јолета су у околини сви волели и поштовали, а за целу заједницу, био је више од ватрогасца.
Јожеф је био више од ватрогасца, био је стуб заједнице, пријатељ који је увек био спреман да помогне, не питајући за награду или признање. О његовој пожртвованости посебно сведочи последња интервенција када је село Лалић било у опасности. Први је улазио у камион и кретао, али овај пут, судбина је била неумољива и акцију није успео да заврши. Уместо њега, задатак су довршиле његове колеге, заједно са професионалним ватрогасцима и службом хитне помоћи.
Нажалост, Јожеф је изгубио битку, каже саговорник Курира.
Чланови друштва у ком је био и сви који су га познавали сада се опраштају од човека који је много учинио за околину.
Био је храбар, пожртвован и увек спреман да помогне другима, макар и по цену сопственог живота. Његова храброст и хуманост остаће заувек у нашим срцима. Почивај у миру наш брате у пламену - речи су чланова Добровољно-ватрогфасцног друштва Руски Костур, чији је и члан био Јожеф.
Комшије га памте као човека ведрог духа, увек спремног да помогне. Његова породица, пријатељи, колеге ватрогасци и сви који су имали срећу да га познају сада тугују.
Био је наш херој, увек први када је требало, увек храбар, увек спреман да ризикује свој живот за туђи. Није се бојао ватре, нити изазова. А сада смо, нажалост, изгубили њега, великог хуманитарца, човека који је ватрогаство волео више од свега - испричао је један мештанин.
И друга ватрогасна друштва опростила су се од њега.
Велики човек, пре свега је био велики хуманитарац, покушао је да помогне многим друштвима као што је помогао и нама, сходно својим могућностима. Пре неки дан је испунио обећање и успео да сакупи новац за контејнер за један старији брачни пар. Дао је и својих пара што многи не знају и не морају знати, нити је он патио од тога да се то зна. Једноставно је био тако. Отишао је у свом стилу за оно што је волео и у оно што је веровао. Хвала ти - написали су ватрогасци Каравукова.
