НОЋАС ПОМЕРАМО САТ УНАЗАД Најтеже је током првих седам дана, тело тешко подноси промену, како се прилагодити? ПОСЛЕДИЦЕ СУ БРОЈНЕ, ОВО СУ НАЈЧЕШЋИ СИМПТОМИ

Казаљке на часовницима померамо сат уназад, тачније са 3.00 на 2.00 сата, што многи воле да подведу под - спаваћемо сат дуже. Међутим, овај прелазак, иако делује безазлено, може имати озбиљне последице по здравље, продуктивност на послу и расположење. 

Ове године прелазимо најраније на зимско рачунање времена у односу на претходне, јер 26. октобра сат је последњи пут померен пре 11 година. Лекари упозоравају да свака промена у биолошком ритму, па чак и од само једног сата, може пореметити унутрашњи сат организма. 

У првих седам дана након померања казаљки тело тешко подноси промену, многи осећају умор, пад енергије, нервозу, поспаност и отежану концентрацију. Код осетљивијих особа могу се јавити и главобоље, несаница, па чак и благи симптоми депресије због најављене кише у недељу и ранијег падања мрака. 

Шок за организам

Психолог Нађа Тулић каже за Курир да померање сата може бити прави мали шок за организам. 

- Унутрашњи биолошки сат изненада губи равнотежу, па се могу јавити умор, раздражљивост, пад концентрације и поремећај сна. Телу и уму потребно је неколико дана да се прилагоде новом ритму, а код осетљивијих особа и дуже. Зато је важно постепено усклађивање. Препоруке су раније лећи, више боравити на природном светлу и одржавати стабилан дневни ритам. Стрпљење, свесност и брига о себи помажу да и ова мала промена прође без великог унутрашњег хаоса - саветује психолог. 

Спец. опште медицине др Радмила Шехић прецизира да промена ритма и сама промена активности утичу на нервни систем, пре свега аутономни, који је независан од наше воље. 

- Неки људи кажу да се осећају мало мрзовољније, имају благо изражен пад концентрације, главобољу, несаницу, осећај зебње, мање су толерантни... Без обзира на то што се сат времена дуже спава, имамо осећај неиспаваности. Неки могу имати осећај убрзаног срчаног рада и треперења у грудима, што су само адаптогени моменти, када се организам навикава на оно што му је наметнуто - наводи др Шехић. 

 Додаје и да се организам прилагођава релативно брзо. 

- Некоме је потребан један дан, а неком недељу дана, али све те потенцијалне тегобе су пролазног карактера. Уколико се ништа здравствено битно не догађа, требало би да се понашамо нормално, одмарамо се колико организам тражи и придржавамо се здравих навика. 

Радници имају слабији учинак

Такође, промена времена утиче и на привреду и продуктивност. Студије показују да померање сата доводи до смањеног ангажмана радника, нижег фокуса и поремећаја циркадијалног ритма. Једна анализа објављена у часопису Паблик хелт показала је да током недељу дана након померања сата долази до смањеног радног ангажмана. За послодавце ово значи конкретне трошкове - смањена продуктивност, више грешака, пад концентрације, потенцијално повећан број одмора или боловања. Такође, студије указују на повећан ризик од саобраћајних незгода непосредно након промене, као и повећан број срчаних удара. 

Зашто је уведено летње време

Наше природно рачунање времена је такозвано зимско време, односно ово на које ћемо ноћас да пређемо или, боље речено, да му се вратимо. Летње рачунање код нас је уведено 27. марта 1983. године, када је тадашња Социјалистичка Федеративна Република Југославија прихватила идеју да се на тај начин због летњих дана који су дужи "украде" један сат ујутро и дода вечери како би се смрачило касније и тако се боље искористи дневна светлост. 

Иначе, ова идеја се јавила још 1784. у прорачунима америчког политичара и научника Бенџамина Френклина, који је говорио да би се тако уштедело на свећама. Научник Џорџ Вернон Хадсон са Новог Зеланда је 1895. предложио да се казаљке помере два сата унапред како би се искористило више дневног светла у поподневним сатима, јер људима више одговара живот дању него ноћу.

Слично мишљење је заступао и Вилијем Вилит 1907. године.

Летње рачунање времена усред Првог светског рата прва је увела Немачка 1916, а одмах за њом и Велика Британија. Годину потом исто је урадила Русија, а 1918. и САД. Међутим, у Америци, чим је стао рат, под притиском фармера, председник Вудро Вилсон укинуо је летње време, наводећи да се земља враћа "божјем времену".

(Kurir.rs)