ПОСТОЈИ И МРАЧНА СТРАНА СРПСКИХ ОБИЧАЈА! Од „црне свадбе“ и мачића у води до телефона у гробу РИТУАЛИ који и данас изазивају језу

Ови ритуали, од симболичног венчања са преминулим до употребе магије, сведоче о богатој, али често шокантној етнолошкој баштини и дубокој повезаности са натчулним светом.

Свадбе које леде крв у жилама

Иако су српске свадбе познате по весељу, неки обреди повезани са брачним животом данас делују непојмљиво. Један од најморбиднијих, али и најзанимљивијих, јесте такозвана "Црна свадба" (или "Мртвачка свадба").

Овај ритуал се организује у случају изненадне смрти момка или девојке који нису стигли да ступе у брак. Породица покојника тада организује симболично венчање, често на дан сахране или убрзо након ње, како би се душа умрле особе "смирила" и на онај свет отишла испуњена.

У неким случајевима, вереница или вереник пристаје да се "венча" са мртваком усред сахране и остане у симболичном "браку" годину дана. Веровање налаже да у том периоду жива особа не сме да ступи у нову везу или да се заљуби, јер би се то сматрало "прељубом".

Ако вољена особа одбије да учествује, може се наћи друг или другарица који ће преузети улогу младе или младожење.

Етнолог Димитрије Пастуловић за Курир телевизију објаснио је недавно контекст ових ритуала: "Када млад момак неожењен умре, обичај је да га венчају са девојком која је жива. Годину дана после тога она мора да остане са њим у браку. То су неки њихови обичаји. Ја не говорим само о Власима, то ради и наш народ."

Пастуловић наглашава да у паганским веровањима, присутним на нашим просторима, "свет мртвих и свет живих су врло повезани и егзистирају упоредо. Један са другим. Њима је свет мртвих надомак руке."

Натчулни свет и магија

Повезаност са натчулним светом није ограничена само на брачне завете. У неким крајевима, и данас су жива веровања у демонске силе, шумска и водена божанства.

Тако постоји и везивање мужа "мачићима". То је једна од бизарних магијских пракси за коју се верује да има моћ да "веже" мушкарца за жену укључује мачиће. "Мачићи кад се роде, окупају их водом и дају ту воду свом супругу да попије, он ће бити слеп за друге," каже Пастуловић, додајући да су му таква сведочанства тешко поверљива, али да су магије "можда и могуће."

Пастуловић сматра да је за експанзију оваквих пракси одговоран недостатак духовности.

"Четрдесет година смо били комунистичка држава и људи траже осећај духовности. Нажалост, неки их траже код врачара."

Колективни друштвени секс

Иако мање присутни у урбаним срединама, у руралним крајевима се и данас практикују необични погребни ритуали. Један од најшокантнијих обичаја је забијање игле или ексера испод нокта покојника. Веровало се да се тиме спречава да се душа покојника "повампири" и да обезбеђује да остане у гробу.

У новије доба постало је популарно остављање упаљеног мобилног телефона у сандуку, како би се душа могла јавити са оног света или "разговарати" са преминулима.

Дубоко у историји Пчињског краја, етнолози су забележили прастаре ритуале попут колективног друштвеног секса за време свадби, када се у стању екстазе није водило рачуна ко је са ким сексуално општио.

Иако су многи од ових обичаја давно нестали, или су задржани само у траговима, они представљају мозаик необичних веровања која су обликовала животе наших предака, наводи Телеграф