УПОЗНАЈТЕ ТВОРЦА ПАНЦИР ПРСЛУКА Ово је ексцентрични човек који чак 192 ПУТА ПУЦАО У СЕБЕ (ВИДЕО)

"Просто као пасуљ", рекао је весело.

Панцир је спречио да метак продре у његово тело, а управо се Дејвис сматра оцем модерних заштитних прслука. Како би доказао да су ефикасни, пуцао је у самог себе 192 пута.

Није ни чудо што је угледном иранско-америчком филмском редитељу, Рамину Бахранију, послужио као инспирација за филм "Друга шанса" (2nd chance) из 2022. године који можете да погледате на овогодишњем издању фестивала Слободна зона.

Бахрани је познат по филмовима који се фокусирају на приче "нових Американаца" и маргинализованих појединаца у свакодневним окружењима. Чувени критичар Роџер Еберт га је описао као "новог великог америчког редитеља". 

Да се вратимо на ексцентричног Дејвиса. 

Био је бизнисмен који је издавао магазине "секса и насиља" како би промовисао своје филмове. Бивши маринац, банкротирали власник пицерије и рођени шоумен, створио је мит о себи снимајући нискобуџетне филмове који су постали популарни међу полицајцима широм Америке. 

Ипак, може се рећи да је угрозио више живота него што их је спасао, али је био више него расположен да Бахранију исприча своју страну приче. 

На питање да ли је испробао један од његових панцира током снимања, редитељ је одговорио: "Не!".

"Плашио бих се да ћу промашити пошто се догодило и тако нешто. Ричард је једном приликом током тестирања питао сина да ли жели да га упуца, али како он није то желео, одлука је пала на полицајца Арона који се појављује у филму. Међутим, метак је погодио Ричарда јер није добро завезао прслук. Морао је да иде у болницу где је измислио читаву причу шта се догодило. Рекао је да се сам повредио јер да је открио да је Арон пуцао, морала би да се покрене полицијска истрага, а то је већ лаж коју разумем", рекао је једном приликом за "Салон". 

У свом зениту, Дејвисова компанија "Second Chance" је вредела више од 50 милиона долара, а производе су носили полицајци и војници па чак и председник Џорџ В. Буш. Али док је спасао хиљаде живота, Дејвис је довео у опасност небројене друге - због неодговорних лажи и културе некажњивости. Понашао се попут "Прљавог Харија". Показивао је и нарцизам и склоност ка самопромоцији. 

"Први пут када видите снимак Ричарда како уперује пиштољ у свој грудни кош и пуца из непосредне близине, очи вам искоче од шока", рекао је Бахрани. 

"И наравно, урадио је то скоро 200 пута", навео је редитељ за "Гардијан". 

"И успело му је: од незапосленог власника пицерије постао је директор вишемилионске компаније. Неки од тих филмова били су изузетно брутални, са готово фашистичким погледом на правду и полицију, а истовремено понекад урнебесно духовити и потпуно суманути. Сав тај архивски материјал је био сјајан начин да се истакну главне теме и лудило његове приче", додао је. 

Како је настала идеја о панциру?

Дејвис је тврдио је добио инспирацију после пуцњаве у којој је желео да се освети неким криминалцима. Тада је рањен у главу и ногу. Увидео је да "Кевлар" омогућава израду лаганих прслука који се могу носити неприметно испод одеће. Напустио је Детроит и отворио малу фабрику у Централ Лејку, на северу Мичигена, запослило стотине људи и постао највећи послодавац у граду. Сматрали су га спасиоцем посрнуле заједнице, а финансирао је и традиционални годишњи ватромет. 

Када је на свом приватном стрелишту организовао такмичење у пуцању, залутали метак је рикошетирао и завршио у кући старије жене. Дејвис је, наводно, покушао да подмити, а затим и застраши једног тинејџера да преузме кривицу. Једне године је експлозија од ватромета убила мушкарца, а повредила најмање петнаесторо. И тада је одбио да прихвати одговорност. 

Омиљен међу полицајцима, Дејвис је ретко сносио правне последице. Али када је дистрибуирао 100.000 панцира са новим материјалом "Zylon", који се показао неисправним, један полицајац је настрадао. Дејвисов дугогодишњи запослени, Арон Вестрик, коме је живот спасао управо панцир "Second Chance" и који је глумио у Дејвисовим филмовима, касније је постао узбуњивач у државном поступку против компаније, носећи прислушкивач и снимајући разговоре о неадекватним прслуцима. 

Суочен са свим тим питањима током снимања документарца, Дејвис (70) и даље није био вољан да у потпуности призна своје грешке тако да је инцидент са залуталим метком назвао "неславним пропустом". 

"Трудили смо се да буде јасно да ово није филм о његовој сујети, што је можда он у почетку мислио. Али такође сам желео да покажем да не правим филм с намером да га уништим. Искрено ме је занимало ко је он, шта мисли и у шта верује. Неке ствари је био спреман да открије, а за друге, мислим да није био способан да емотивно оде толико далеко. Много је говорио, понекад сам био шокиран оним што је откривао пред камером тако да део тога нисам ни укључио у филм. Било је толико екстремно. Опет, нисам хтео да филм буде напад на њега, али он је једноставно говорио све и свашта. Шта год да сте га питали, о прошлости, поступцима, грешкама, ништа није могао да прихвати", објаснио је Бахрани. 

Он сматра да је Дејвис створио мит о себи. 

"Његова животна прича је крвава, осветничка легенда која, по свему судећи, нема упориште у чињеницама. Али он и даље инсистира да је све било баш тако. И што је још невероватније, ликови попут Арона Вестрика, полицајца који је радио за њега, а касније постао узбуњивач, и даље бирају да верују у тај мит, иако знају да није истинит. То много говори, не само као метафора за Америку, већ и за људску природу уопште, колико нам је тешко да пустимо своје илузије да умру", закључио је Бахрани.

(Mondo.rs/EUpravozato)