ОТКРИЈТЕ СКРИВЕНЕ АСПЕКТЕ ЊЕГОВЕ ГЕНИЈАЛНОСТИ Отвара се изложба о Руђеру Бошковићу у „Прометејевој” галерији
У галеријском простору Издавачке куће „Прометеј” (Светозара Милетића 16) вечерас од 19 часова биће представљена монографија и приређена изложба „Руђер Бошковић – претеча квантне теорије и теорије релативности” др Драгослава Стоиљковића, професора у пензији Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду.
Прошла су два и по века од када је Руђер Бошковић (1711–1787) објавио своје монументално дело „Теорија природне филозофије”, које је имало велик утицај на његове савременике, научнике XVIII века, а имала је и многе следбенике у XIX и на почетку XX века.
Изучавала се та теорија у многим образовним установама широм света, била цитирана у многим уџбеницима, књигама, енциклопедијама… а онда је све утихнуло. И данас се само мали број истраживача озбиљно, епистемолошки, њом бави.
У том светлу, монографија др Стоиљковића, заснована на синтези ауторовог истраживачког рада са резултатима других истраживача, и комплетирано анализом филозофских погледа и ставова Бошковића и савременика, још једном указује на то колико је корисно преиспитивање капиталних дела науке, која су имала значајан утицај на савременике.
У овом случају реч је о утицају који се протеже до нашег времена.
„Изучаваоцима и тумачима Бошковићевог живота и стваралаштва су нека његова схватања потпуно промакла или су само делимично обрађена, а понекад и сасвим погрешно приказана”, указује аутор.
Мало се, наиме, зна о Бошковићевом доприносу савременом схватању структуре материје. Ту се пре свега мисли на његов несумњив допринос открићу структуре атома. Бошковићево схватање елементарних тачака, атома и молекула најчешће се непотпуно и погрешно тумачи.
Такође је изучаваоцима Бошковићевог дела потпуно промакло да је он на свој начин, својим речником, указао на могућност постојања макромолекула (тзв. полимера) и нано-цевчица. Описао је структуру ових материјала и њихова основна својства, а такође и структуру дијаманта и графита. Следећи његове путоказе може се доћи од појмова о неутрину, глуонима и кварковима. Готово да је остало незапажено да је Бошковићева теорија заправо прва квантна теорија.
Уосталом, и нобеловац Леон Ледерман је у својој чувеној књизи „Божја честица” (1993) написао да је Руђер Бошковић „ишао испред свог времена“, наводећи да је овај Дубровчанин имао „једну идеју, и то потпуно лудачку за XVIII век (а вероватно и за било који други век)“ и закључује:
„Његова теорија била је непотпуна и ограничена, али замисао о честицама које ће имати полупречник једнак нули и изгледати као тачка, а ипак стварати око себе ’поља сила’ – кључ је за целокупну модерну физику“.
Уважавајући ове речи славног нобеловца, др Стоиљковић у својој монографији показује Бошковићеве путоказе који су довели до научних промишљања која омогућавају даљи развој савремене физике. А основни циљ монографије је, како наводи сам аутор, управо да се покаже да је потребно да се Бошковићева теорија поново уврсти у наставне програме.
Изложба о Руђеру Бошковићу у „Прометејевој” галерији реализована је на тридесетак панела и води кроз његов живот и „Теорију природне филозофије”, а може се погледати до 12. новембра сваког радног дана између 7 и 15 часова.