ОВО ЈЕ НАЦРТ БУЏЕТА ЗА 2026. Расходи увећани, субвенције смањене, на ЕКСПО ће бити потрошено највише ЕВО КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ДРЖАВНА КАСА И ШТА ЧЕКА НИС

У овом документу, који би у Скупштини Србија требало да се нађе до краја овог месеца, опредељено је 2.414 милијарди прихода и 2.751 милијарди динара расхода. Овакву пројекцију за следећу годину Министарство финансија правило је на процени да се у овој години очекује раст БДП-а од 2,3%, што је мање од најава средином године од 4,2 посто. И поред коригованих цифара, у образложењу нацрта наводи се да је то „умерено убрзање економске активности“.

То умерено убрзање активности у Нацрту буџета кроз бројке довешће да и поред мањег БДП за ову годину, укупни приходи и примања неће бити умањени и биће 2.414 милијарди динара, што је у односу на план за ову годину раст од 2,9%. Појединачно, највећи приход чини порез на додату вредност, 1.084 милијарде динара, што је 2,7 одсто више у односу на овогодишњи буџет. При том, треба напоменути да су приходи од ПДВ-а ове године мањи од планираних па се очекује да уместо 1.056 милијарди буду 1.002 милијарде динара. И поред тога, очекивање Министарства финансија су да ће потрошња грађана наредне године бити већа, бар према пројекцијама које су дали. 

Расходи већи за 3,4%, највеће повећање за плате у јавном сектору

Што се тиче расхода, они су планирани на нивоу од 2.751 милијарду динара, што је у односу на ову годину 3,4% више. Оно што је видљиво то је да ће расходи за запослене, због увећања зарада за запослене у јавном сектору, бити увећани за 11,50 посто. Видљиво је и то да је издвајање новца за јавне инвестиције мање него ове године. Оне су пројектоване у 2026. години на 602 милијарде, док су у овој биле 612 милијарди. 

И поред тога капитални издаци заузимају више од петине буџета, што указује да се од развојног концепта не одустаје. Највише новца, потрошиће се за ЕКСПО-47,5 милијарди. То је за 1,5 милијарде више него што је планирано за ову годину. Ипак, треба имати у виду да до септембра је потрошено само нешто више од 20, од 46 милијарди динара, па је неизвесно да ли ће преостали износ до краја године утрошити.Поред тога, мање новца од плана утрошено је и за национални стадион. Наиме, од планираних 18 милијарди за овај капитални објекат, потрошено је дом краја септембра само 135 милиона динара. 

У Нацрту буџета за наредну годину пројектује се пак трошак од 21 милијарду динара. 

Држава је определила новац и за друге капиталне објекте. Тако је за брзу саобраћајницу Нови Сад–Рума планирано 16,5 милијарди динара, за пројекат мађарско-српске железнице 14,77, а за реконструкцију железничке пруге Ниш–Димитровград 10,87 милијарди. Ту је новац и за деоницу аутопута од Прељине до Пожеге 4,2 милијарде, а за деоницу Појате–Прељина 28 милијарди динара. Из државне касе финансираће се и изградња аутопута Београд–Сарајево, а за те намене одвојено је 4 милијарде динара, за саобраћајницу Рума–Шабац–Лозница 5,2 милијарде динара, за деоницу аутопута од Ниша до Плочника 1,3 милијарде динара.На том списку за наредну годину је пет милијарди динара за тунел од Карађорђеве улице до Дунавске падине у Београду,као и 2,8 милијарди за нову зграду Природњачког музеја. 

 Оно што је уочљиво то је и да су издаци за камате у 2026. години смањени,са актуелних 220 на 212 милијарди динара. 

Мање и субвенције

И субвенције су смањене у укупном износу са овогодишњих 224 на 214 милијарди. У овој расподели неки су добили, а неки изгубили. Тако су субвенције у области науке повећане са 3,8 милијарде динара на 4,1. У тој групи је и животна средина која је са овогодишњих 4,39, у 2026. ће из буџета добити 4,5 милијарди динара. И привреда је добитник у овој расподели јер је са овогодишњих 26,9 милијарди “скочила” на 27,8 милијарди. Скок је и код туризма који ће држава субвенционисати са 1,7 милијарди, уместо овогодишњих 1,3. 

У тој групи срећника нису рударство и енергетика јер им је у буџету по основу субвенција планирано мање пара, односно са овогодишњих 13,41 у 2026. биће 11,5 милијарди. Таква судбина задесила је и друмски саобраћај којем ће државна помоћ са овогодишњих 26, у 2026. години, пасти на 19 милијарди динара. У истом џаку је и култура, која ће за 600.000 динара у 2026. години бити оштећена односно са 2 милијарде цифра је пала на 1,4 милијарде динара.

Где је НИС?

Према прогнози Министарства финансија, следеће године инфлација би требало да буде у границама циља, односно 3,7 посто. Ипак, недоумица је да ли ће у границама циља бити приходи по основу акциза на нафтне деривате. Наиме, уочљиво је да Министарство финансија у дефинисању буџетске политике за наредну годину није узело у обзир ситуацију везану за НИС, због санкција које је америчка администрација увела и које су и даље на снази. То се види јер у пројекцијама за акцизу на нафтне деривате, нема умањења прихода. То показују и бројке по којима би наредне године у државну касу требало да “уђе” 244 милијарде динара, 18 милијарди више него што је планирано за 2025. годину по основу ових акциза. То би могло да значи да ризик по фискалну политику због НИС-а, на коју је указивао и ММФ, додуше за ову годину, у наредној ће бити отклоњен. 

Ако је тако, то је онда добра вест јер указује да Министарство финансија можда зна да је на помолу решење за НИС. Ако пак то није случај онда се поставља питање , могу ли пројектоване вредности да се реализују у наредној години, јер НИС је компанија која је изузетно важна зато што пуни буџет са 10 посто. Све те недоумице требало би да се разреше до краја новембра, на седници Скупштине Србије, која би буџет за 2026. годину требало да усвоји.

(Blic.rs)