НАУЧНИЦА, МАЈКА, СКРОМНА ЖЕНА Иза успешног Алберта Ајнштајна несумљиво је стала његова супруга Милева Марић Ајнштајн

Гледано сензационалистички, Милева је постала видљива и значајна по заљубљивању у физичара Алберта Ајнштајна, али руку на срце, њен потенцијал и значај далеко су већи и важнији од брачног статуса.

Наиме, Милева је рођена 19. децембра 1875. године у богатој породици у Тителу који је био командно место дела Војне границе Хабзбуршке монархије, а у ком је деловао Шајкашки батаљон.

Њена мајка потицала је из добростојеће тителске фамилије, док јој је отац био нижи официр и родом из Каћа. Кад је напунила годину дана, породица Марић се преселила у Вуковар, потом годину дана касније у Руму, те 14 година касније у Загреб, онда поново у Каћ и најзад у Нови Сад (Кисачка 20).

Образовање ју је пак од Руме, преко Новог Сада и Сремске Митровице водило до Шапца, Загреба, као и Цириха где је уписана у четврти разред Више девојачке школе, да би матурски испит положила у Савезној медицинској школи у Берну. Ипак, ишла је на Медицински факултет и Државну политехничку школу у Цириху, где је била тек пета жена која ју је похађала. Тада се уписала на студије математике и физике као једина и настарија жена у групи, у којој је и упознала Алберта Ајнштајна (који је тада имао свега 17 година и био је најмлађи студент). За живота је научила да говори мађарски, немачки и француски.

Љубав која се развила између Милеве и Алберта имала је подршку њене, али не и његове породице.
Ипак, то их није спречило да добију ванбрачну ћерку Лизерл на самом почетку 1902. године, која је оболела од шарлаха, да би јој се две године након рођења изгубио сваки траг... Верује се да је девојчицу усвојила једна породица из Орловата.

Упркос недаћама, овај пар је озваничио своју везу браком 1903. године у Берну. Тада су кренули и њихови заједнички подвизи, многобројни научни радови, а двојац је потом поново постао родитељски пар, овог пута два сина – Ханса Алберта и Едуарда. Оба детета крстили су у новосадској Николајевској цркви по православном обичају.

Брак није био идеалан, те се и завршио 1914. године када се Милева спаковала и вратила са децом у Цирих, да би папиролошки био окончан тек 14. фебруара 1919. године. Новац добијен од Нобелове награде за физику (1922), а за објашњење фотоелектричног ефекта, Алберт је дао Милеви.

И дан данас се расправља о томе колико је Алберт заслужан за откривање теорије релативитета, а колико је до ње дошао захваљујући Милевинин идејама, отварајући му тако пут до успеха.
Милева Марић Ајнштајн преминула је 4. августа 1948. године у Цириху, као последица шлога.

Леа Радловачки

Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.