БАТИНСКА БИТКА: ОД ФОРСИРАЊА ДУНАВА ДО ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ Ко су били стратези једне од најкрвавијих војних операција?
Поводом 81. годишњице од Батинске битке, једне од најкрвавијих али и недовољно истицаних војних операција Другог светског рата на простору некадашње Југославије, овдашњи Градски музеј ће у уторак, 11. новембра, у Музеју Батинске битке уприличити изложбу „Стратези батинске операције”.
Изложба је посвећена кључним личностима и војним стратегијама обеју супротстављених страна које су обликовале ток Батинске операције у новембру 1944. године. Ауторка изложбе је кустоскиња историчарка Мартина Малбашки.
– Кроз фотографије, архивску грађу и биографије команданата, изложба открива сложеност једне од најзначајнијих битака на тлу Војводине у Другом светском рату – најављују из сомборског Градског музеја, уз опаску да је изложбом обухваћено десетак личности које су доносиле најзначајније одлуке, са обе стране, током велике војне операције.
Батинска операција је почела 11. новембра 1944. године када су са бачке стране, као прве, Дунав форсирале јединице 8. и 12. Војвођанске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, као и 703. Пешадијског пука Црвене армије, у покушају успостављања мостобрана наспрам здружених наци-фашистичких снага добро утврђених на брдима изнад реке.
Двадесетак дана касније победоносне антифашистичке снаге су, након одбацивања непријатеља са ове тачке напредовале у ослобађању Барање, а један од најважнијих елемената представљало је и успостављање понтонског моста на Дунаву, који је омогућио брже напредовање снага, првенствено совјетских јединица према Будимпешти, односно Бечу, што је убрзало пад фашистичког режима у Мађарској и коначни слом нацистичке Немачке.
