(ФОТО, ВИДЕО) ОВО ЈЕ СЕЛО СЛОГЕ И РАЗЛИЧИТОСТИ Овде 12 нација живи као једна породица КРАСЕ ГА МИР, ПАРКОВИ И ЧВАРЦИ
Уколико нисте бар десет пута чули изјаве „код нас владају заједништво, мир и слога” или „ми имамо четири парка у центру и три цркве”, онда као да нисте ни били у Будисави!
Јер оно на шта су највише поносни житељи овог села од 3.200 душа, управо су те ствари – богата флора и богатство нација, обичаја, култура и вера које складно живе већ деценијама.
– У Будисави заједнички живи и ради око 12 нација, с тим да су Срби тренутно најбројнији – истиче председница Савета Месне заједнице Јасна Даничић. – Ми се међусобно посећујемо, имамо мешовите бракове, у школи и вртићу имамо двојезичне групе... Будисава је заиста идеалан пример како се мирно и сложно може живети без обзира на различитости.
Ово место постало је посебно атрактивно током короне, када је почела масовна продаја, илити куповина, кућа и плацева, па је тако у протеклих пет година продато, односно купљено, више од стотину некретнина! А цене су... Па, да вам скочи притисак колико је и вредност отишла у небеса. Али, ништа мање се не може ни очекивати будући да су на свега 15 минута вожње од Новог Сада, коме административно и припадају.
Где је растао храст, никла је Будисава
Титула најмлађег села у Шајкашкој области припада Будисави која је настала 1884. године насељавањем Мађара и Немаца. Како је дозволу за раскрчавање храстове шуме, која је првобитно припадала ковиљском атару, дао тадашњи премијер Калман Тиса, мештани мађарског живља су своје новоосновано село назвали по њему – Tiszakálmánfalva, с тим да су га Немци звали Шумско Ново Село.
Наредне две деценије, дакле с краја 19. и почетком 20. века, село је настајало, ширило се, развијало и постало дом бројним породицама из 53 различита места са територије тадашње Аустроугарске. У том периоду отворена је библиотека, што је омогућило мештанима да се баве културом и образовањем. Тада је сазидана и католичка црква Краљице свете крунице, затим пошта, железничка станица, школа, као и евангелистичка црква у коју су ишли Немци. Тек након завршетка Другог светског рата ово место су населили Срби, те је и настао нов назив – Будисава, по некадашњој шуми.
– Како више немамо места за све оне који желе да се доселе, по урбанистичком плану је предвиђено да се Прњаворска улица прошири и пољопривредно земљиште је већ испарцелисано. Људи се увелико распитују, зову, иако инфраструктурно тај део још није опремљен. Али како имамо одличну сарадњу са Градом, верујемо да ће се и то питање ускоро решити – каже Даничић.
Иначе, цела Будисава је покривена гасом, канализацијом, водом, адекватном путном инфраструктуром, а од институција имају све што им је неопходно.
– Уредили смо терене у школском дворишту, направили ново дечје игралиште, потпомогли изградњу Светосавског дома, реновирали зграду Месне заједнице и пензионерског дома, а до краја године нас још очекује санација Дома култура и тада ће мештани добити један леп простор за коришћење – најављује председница села, надајући се да ће потом успети да ту установу уврсте у мрежу културних станица.
За Будисаву кажу да није баш типично село, будући да се тек покоји мештанин бави пољопривредом. Зато становници или раде у локалним фирмама, или путују у индустријске зоне при Новом Саду, или су пак запослени негде у граду. Све у свему, живе боље, чини се, него они у неким удаљенијим деловима града којима треба више времена да дођу до центра него Будисавчанима.
– Нама никад није досадно, јер ми имамо бројна удружења, од којих нам Добровољно ватрогасно друштво ове године прославња век постојања, као и манифестације, а прва следећа нам је за три недеље, кад будемо организовали Забијачке – позива Даничић све заинтересоване да тада ошацују Будисаву уз чварке, кобасице и добро дружење!
Зечићи светла тачка Будисаве
Можемо слободно да кажемо да од свих лепота Будисаве, највећа се налази у вртићу „Зека”, објекту који је потпуно реконструисан 2020. године, чиме је ова установа добила четири нове групе, те сада броји укупно седам. И нећемо вас слагати кад вам кажемо да је у питању најслађи, најшаренији и највеселији простор у целом селу, због чега и старији мештани опет прижељкују да се врате у вртићки период.
– Уз помоћ Града Новог Сада смо проширили капацитете и од тавана направили нов простор за малишане, па сад имамо 20 запослених радника у вртићу и 191 уписано дете – прича нам руководилац вртића Александра Марин. – Од седам група две су јаслене и пет васпитне, с тим да је једна и даље двојезична и узрастно мешовита.
И ма колико се генерације из године у годину мењале, а деца бивала можда враголастија, љубав према њима, као и добра организација, пресудни су за успешно бављење послом васпитача.
– Најбитније је да се играмо са децом јер она кроз игру уче. Наша укљученост је важна, као и разноврсне активности које им нудимо. Ми имамо ту срећу да можемо да изађемо из вртића, јер нам је све у Будисави близу, тако да су нам омогућени сви ресурси – додаје Марин.
Тако су најмлађи Будисавчани активни на свим манифестацијама у селу, а главни су актери на маскенбалу поводом Дечје недеље, као и приликом кићења јелки у центру села, што раде заједно са Месном заједницом и Добровољним ватрогасним друштвом.
Чекају на сјај којим ће освајати више рангове
Фудбал је у Будисаву дошао 1911. године, бар тако записи из ондашње Тисакалманфалве тврде, када су ђаци први пут изашли на фудбалски терен играјући утакмицу са тимом из Титела. Затим, између два светска рата у селу је организовано спортско друштво, да би први фудбалски клуб основан тек по завршетка Другог, односно 1946. године.
– Тренутно имамо више од 70 играча који активно играју фудбал – каже председник ФК „Динамо” Немања Јанковић. – Имамо све екипе од подмлатка до ветерана, а у првом тиму имамо играче који су већински из нашег села.
Премда клуб тренутно игра у Другој новосадској лиги, жеља за успехом не мањка, због чега је Управа клуба подмлађена, те се очекује просперитет свих тимова.
– Трудимо се да створимо што боље услове, па тако сад треба да поставимо и бандере са рефлекторима како бисмо могли да имамо тренинге и утакмице и у послеподневним и вечерњим сатима. Кад то решимо, наш стадион, који се зове „Мала грбавица”, добиће сјај који ће наш клуб одвести даље у више рангове – најављује наш саговорник.
Премда искуства говоре да је данас све теже доћи до играча, ФК „Динамо” је активан на друштвеним мрежама захваљујући чему не привлаче само фудбалере, већ и спонзоре.
– Поносни смо што смо поново активирали турнир у малом фудбалу који се зове „Будисава Куп”, а који је постојао до 2009. године. Сад га организујемо већ седму годину заредом и бројимо скоро 40 екипа и више од 400 учесника. Могу слободно да кажем да је ово највећи турнир у малом фудбалу у Војводини – јасан је Јанковић.
О подршци коју неизмерно добијају, како од мештана, тако и од Града Новог Сада, доказује и брза санација крова објекта клуба, а који је уништен током суперћелијске олује. Наравно, под новим кровом ваља имати и сређене просторије, на чему се активно ради.