ГДЕ ЈЕ СРБИЈА У БОРБИ ОКО СТРАТЕШКИХ СИРОВИНА Док се велесиле туку око ретких минерала, ми их још тражимо
Док се велике силе, Америка, Кина и Русија, натежу, прегањају, уводе и укидају снакције због ретких минерала и метала, намеће се питање има ли их и у Србији.
Ретки земни минерали су стратешки метали од суштинског значаја за различите гране индустрије, а пре свега индустрију компјутера, батерија и најсавременију енергетску технологију. Реч је о групи од 17 тешких метала, којих има у изобиљу у Земљиној кори, односно, има их прилично често у стенама и постоје широм света. Међутим, проблем је у томе што се њихово експлоатација као самосталне сировине често не исплати, односно ископавање је исплативо само тамо где их има у довољно великим концентрацијама.
Држава најбогатија ретким металима је Кина, где је и највећа експлоатација и производња, али има их и у другим земљама. Што се тиче Србије, указује дипл. инжењер геологије и генерални секретар Савеза инжењера рударства и геологије Србије Предраг Мијатовић, за сада лежишта нису потврђена и истраживања, која су веома скупа и дуготрајна, нема.
У оквиру планине Цер регистроване су рудне појаве или минерализације ниоба, тантала, берилијума и литијума, које су недовољно геолошки истражене и без економског значаја
- У Србији до данас, након истраживања различитих врста минералних сировина, које траје више од 150 година, није дефинисано ниједно лежиште ретких елемената (RE – rare element) и елемената ретких земаља (REЕ - rareearth element) - каже Мијатовић. - Ресурси и резерве се не знају, зато што примењена геолошка истраживања нису никада изведена да би се локације на којима су откривене рудне појаве превеле у лежишта одређених минералних сировина.
Он указује да је регистровано неколико рудних појава REЕ и RE у гранитско пегматитским стенама планине Цер, те Хомољских планина у оквиру гранитских стена Нерсничког гранитоида, у седиментном басену источно од села Плавне (гранити Плавне), као и у рудним појавама боксита око Поћуте, на планинама Тара и Златибор, околина Бабушнице.
- У оквиру планине Цер регистроване су рудне појаве или минерализације ниоба, тантала, берилијума и литијума, које су недовољно геолошки истражене и без економског значаја. Једино је истражено лежиште литијума у долини Јадра и за сада се на томе стало. У оквиру Хомољских планина - Нереснички гранити, регистроване су концентрације диспрозијума, самаријума, празеодимијума, неодијума и итријума - каже наш саговорник Мијатовић.
150 година истраживања по Србији
По његовим речима, источно од села Плавне, регистровани су елементи RRE у различитим концентрацијама (од 0,1 до 2270 ppm) - лантан, церијум, празеодијум, неодијум, самаријум, еуропијум, гадолинијум, тербијум диспрозијум, холмијум, ербијум, тулијум, итербијум, лутецијум, итријум.
17 тешких метала се тражи
- Ту су и секундарна лежишта или јаловишта рудника метала с подземном и површинском експлоатацијом, као и пепелишта термо електрана: РТБ Бор, Бадовац, Грот, Леце, Лепосавић, Рудница, Рудник, Зајача, Звечан - Косовска Митровица, ТЕ Колубара, ТЕ Костолац, ТЕ Косово А. Регистровани су следећи REE: церијум, диспрозијум, ербијум, еуропијум, гадолинијум, холмијум, лантан, лутецијум, неодијум, празеодијум, скандијум, самаријум, тербијум, тулијум, итријум, итербијум. У овим секундарним лежиштима могу се наћи знатне концентрације економски исплативе за експлоатацију RE.