ЊЕГОШЕВ ДАН У МАТИЦИ СРПСКОЈ Поета је жрец олтара свесвјетија
Поводом 180 година од објављивања „Луче микрокозма” и исто толико лета од учлањења Петра II Петровића у Матицу српску, јуче је у нашем најстаријем књижевном, културном и научном друштву одржан Његошев дан.
Након слова академика Мира Вуксановића посвећеног активностима Његошевог одбора Матице српске, председник овог тела архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовића), говорио је о Његошевом поимању песничког надахнућа, песничког стварања, уопште о поезији и њеним различитим видовима...
„За Његоша је поета жрец олтара свесвјетија, олтара који освећује све светове, видљиве и невидљиве. Поета је, рећи ће Његош, глас вапијућега у пустињи; он сања о бесмртију, довикује га и за њим се топи. Он види велики лист од књиге миробитија отворен, у њему чита чудества Створитељева; они су његово најслађе пиће, он се њима опија. Сам Његош је пак имао аутентично религијско и песничко надахнуће, и оно је садржано у његовој Лучи микрокозма. Благодарећи том надахнућу, и наш се дух восхићава величином његовог духа, и долазимо у близину Божију”.
О самом делу „Луча микрокозма” говорили су др Микоња Кнежевић, проф. др Драго Перовић, проф. др Душан Крцуновић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Исидора Бјелаковић... Радови са овог скупа биће објављени следеће године у „Његошевом зборнику”.