ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ ОВОГ ВИКЕНДА ДОМАЋИН МЕЂУНАРОДНОЈ НАУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ КОЈА ЈЕ ДЕО ПРОЈЕКТА „LAMINATION” Светска памет у заштити српског леса
Огранак Српске академије наука и уметности овог викенда је угостио учеснике међународне научне конференције, која се реализује у оквиру пројекта Lamination - “The Loess Plateau Margins: Towards Innovative Sustainable Conservation” („Маргине лесних платоа: Ка иновативној одрживој заштити природе“) финансираног кроз програм „Дијаспора” Фонда за науку Републике Србије.
Овај пројекат је иначе удружио истраживаче са Природно-математичког факултета у Новом Сади и Нишу, Технолошког факултета у Лесковцу и Универзитета Лунда у Шведској, под руководством академика Слободана Марковића. А фокус пројекта је на анализи механизама деловања ерозије на маргинама лесних платоа у Србији (међу осталим Тителски брег, Крчединска ада, циглана код Руме), све како би се пронашле најбоље мере за ублажавање негативних последица деградације земљишта.
У оквиру поменутог научног скупа, који окупља водеће светске стручњаке и истраживаче, биће презентован велики број реферата који се темеље на иновативним и интердисциплинарним методолошким приступима усмереним ка одрживој заштити лесних платоа и њихових маргиналних делова као регионима препознатим по изузетно динамичним пејзажима, богатом природном и културном наслеђу, као и високој еколошкој али и економској вредности. Наиме, лес и лесу слични седименти имају јако повољан минеролошки састав и због тога су на оваквом геолошком субстрату формирана најплоднија и економски најважнија земљишта за пољопривредну производњу . Међутим, маргине лесних платоа јако су крхке и фрагилне и изложене деловању екстремних падавина или суша, дејству локалних ветрова или пак активностима антропогених чинилаца - односно човека.
Руководилац пројекта је академик Слободан Марковић
У том светлу је циљ конференције да се истакну сложени еколошки, природни и друштвено-економски изазови са којима се суочавају маргине лесних платоа како би се доносицима одлука понудила најекономичнија и најприхватљивије решења ка којима би онда могли да усмере легислативне оквире. Јер, лесни платои као јединствена геолошка и геоморфолошка творевина, захтевају циљане стратегије управљања и (гео)конзервације које повезују научна сазнања, природне и културне вредности и одрживо коришћење земљишта. Стога се посебан акценат и ставља на питања геонаслеђа, геоконзервације и геотуризма, који представљају кључне стубове дугорочног очувања животне средине у лесним провинцијама.
– Разумевање геолошке еволуције лесних терена унутар југоисточних делова Панонског, односно Карпатског басена, очување геодиверзитета и промоција одрживих гео-туристичких приступа представљају суштинске елементе будућег оквира заштите на локалном, националном и регионалном нивоу - наводи др Тин Лукић, ванредни професор на Природно-математичком факултету Уни- верзитета у Новом Саду. – Истовремено, наш је задатак да кроз пројекат изнађемо и најбоља биотехнолошка решења, која би смо могли да имплементирамо на терену, а која би имала за циљ да лесне седименте једноставно учине отпорнијим на дејство ерозије кише и ерозије ветра, која је веома присутна у овим деловима Европе.
Конференција ће такође посветити пажњу и истраживањима палеоклиматских записа у лесу и динамике услова животне средине из прошлости, што додатно пружа могућност да се детаљно сагледају климатска варијабилност и њене еколошке последице. На тај начин, повезивањем научних резултата истраживања прошлости и садашњости, учесници скупа ће стећи свеобухватно разумевање како историјски процеси могу унапредити савремене стратегије очувања, те повећати регионалну отпорност на све израженије изазове у животној средини.