ОД 1.100 СТАНОВНИКА САДА ОКО 30
(ФОТО, ВИДЕО) ВРЕБАЦ, СЕЛО У ХРВАТСКОЈ КОЈЕ НЕ ЗАБОРАВЉА Изложба календара чува успомене на златно доба
ВЕЛЕБИТ: У сеоској библиотеци у Велебиту отворена је документарна изложба која представља историју и традицију Вребца, села које је од некада скоро 1.100 становника данас сведено на свега тридесетак житеља.
"Село, нажалост, након овога задњега рата остало је на малом броју становника. Овога часа је једва тридесет, од нешто мање од три стотине деведесете године", каже Жељко Наранчић, члан Друштва српске народне читаонице и књижнице у Врепцу у Хрватској и један од оснивача књижнице.
Календари против заборава
Наранџић и његови колеге покренули су пројекат израде тематских календара како би сачували сећање на Вребац и његову богату историју.
"Губимо се, растути смо свагде, имамо јако велику дијаспору, али губимо сећање", објашњава Наранчић.
Са четири календара, од којих су два већ представљена, а трећи је већ направљен за идућу годину, аутори покривају све битне елементе Вребца. Први календар се темељи на географским мотивима, док је други тематски, са фокусом на долазак Крајишника, битне личности и догађаје који карактеришу село.
Сведочанства из 1909. године
Најстарији документи на изложби датирају из 1909. године.
"То су слике старих вребачких вељбаба или старих вребачких наредника, још у аустроугарској војсци, људи у опанцима, у кожурима, моћни и јаки", описује Наранчић.
Посебно је дирљива фотографија оца и сина из 1909. године.
"Човека, који, вероватно, нема више од 40 година, али по данашњим мерилима би рекле да има можда и 60 и 70. А крај њега стоји син, који, можда, има 10 година. То је успоредба из које можемо закључити какав је био живот, тежак, и где су људи, стварно, врло-врло рано старили и, нажалост, одлазили", објашњава он.
Преко 300 имена за вечност
Никола Цетина, такође један од оснивача Друштва српске народне читаонице у Врепцу, које по њиховим сазнањима датира најмање од 1929. године, истиче да је изложбу покренула "жеља и воља и хтење да отмемо забораву оно што су наши преци били и што су нама у аманет оставили".
"Овде има именом и презименом преко три стотине људи наведено. Значи, једно село које је бројало највише 1.100 у златно доба – преко три стотине људи смо ми овде именом и презименом означили, објавили. То је једно велико богатство, једна култура, једна традиција", поносно наводи Цетина.
Културно наслеђе које фасцинира
Вребац је имао богату образовну и културну традицију. Школа је у Врепцу отворена 1804. године, међу првима у Хрватској. У 20-им годинама прошлог века, по 200 ученика ишло је у једној генерацији у четири разреда основне школе.
Село је дало и значајне личности: сликара светског гласа Николу Граовца, чији рад је познатији у Европи него у Хрватској, правника и адвоката Ису Богдановића који је био заступник у скупштини ондашње Југославије, као и бројне свештенике, учитеље, солунске добровољце и партизане.
Веза са Велебитом
Милош Кравић, мештанин села Велебита, истиче колико је ова изложба значајна за колонисте који су из Вребца и околних села населили Велебит.
"Заиста смо поносни што смо после 105 година од насељавања овога села успели да остваримо једну конекцију са нашим коренима, одакле смо ми потекли", каже Кравић, чија је фамилија управо из Вребца.
Према његовим речима, од 1921. до 1923. године Велебит је населило 150 породица, од чега је чак 67 фамилија дошло управо из Вребца.
"Заиста сам поносан што могу да у свом селу у оваквом амбијенту будем домаћин једној оваквој приредби", закључује Кравић.
Изложба представља драгоцен допринос очувању колективног сећања и културног идентитета српске заједнице у том делу Хрватске.
Текст, фото и видео: Сандра Иршевић