ПОРОДИЦА СУБОТИЋ У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ Испред свог времена

Пише: Јованка Козловачки Дамјанов 

Због свега што су за нашу културу и народ учинили Јован и Јелисавета Савка Суботић и њихови потомци увек је време за подсећање на њих. У Матици српској и Библиотеци Матице српске Суботићи су у својој кући. Ту су њихови портрети, књиге, говори, новински чланци, поклон библиотека Ивана Суботића, присутни су међу страницама „Летописа Матице српске“, „Заставе“, „Народа“, у салонима Матице... У понедељак, 17. новембра, у 19 часова, у Библиотеци Матице српске биће отворена изложба о Јовану, Савки, Дејану, Војиславу, Озрену, Ивану и Анки Суботић. 

Јован Суботић, рођен у малим Добринцима, у Срему, седми је докторирао права у  Угарској, а претходно је докторирао и филозофију. Често је био испред свог времена. Његово уверење да су мушкарци и жене равноправни и да то нема никакве штетне последице по друштво и данас је некима страно. Своју децу су васпитавали и као патриоте, и као космополите и да увек имају на уму опште добро. У породици Суботић образовање је имало посебно место. Јован Суботић један је од најзначајнијих српских политичких и културних представника у Аустроугарској. Био је цензор за српску књигу у Угарској, а и сам је састављао читанке и букваре. Уређивао је „Летопис Матице српске“ у два наврата, а председник Матице српске био је од 1868. до 1872. године. Писао је поезију, прозу, драме, књижевну критику... Предмет његовог интересовања било је и позориште. Био је први поджупан Сремске жупаније, а након тога судија у Загребу, затим посланик у Хрватском сабору. Иницирао је градњу нове цркве за православне српске вернике у Загребу. Због учествовања на Етнографској изложби у Москви 1867, односно скупу свих словенских народа, смењен је са свих јавних функција у Загребу. Одлази у Београд, па у Нови Сад. 

Бројне су везе Суботићевих са Матицом српском и Библиотеком. Јован Суботић је увео у Матицу светосавске свечане седнице које се одржавају и данас, опремио Свечану салу и салоне Матице портретима заслужних чланова, уредио Библиотеку, као уредник „Летописа“ објављивао прву српску текућу библиографију књига...

Јелисавета Савка Суботић рођена је у угледној новосадској породици, од оца Јована Полита и мајке Јулијане (девојачко Десанчић). Убраја се у прве феминисткиње на тлу Војводине, а феминизам je за њу био исто што и хуманизам. Прва је председница Кола српских сестара и прва председница Српског народног женског савеза у Београду, почасна чланица бројних добротворних задруга, па и америчких. На домаћим и иностраним изложбама промовисала је рукотворине наших жена. Запажен је њен говор на Конгресу феминисткиња у Будимпешти 1911, као и њено предавање „Жена на истоку и на западу“ у Научном клубу у Бечу те године. Живот са Јованом Суботићем описала је као поезију, пун међусобне подршке и разумевања. У „Успоменама“ пише о величини његове племените душе. Њихово венчање 1. маја 1851. у Бечу било је за памћење. У филму којим Библиотека Матице српске најављује изложбу (сценарио Јованка Козловачки Дамјанов, режија Михајло Обренов) музичка тема је „Што се боре мисли моје“, коју је на стихове кнеза Михаила Обреновића компоновао Корнелије Станковић. Поред других представника наше културне елите у Бечу и њих двојица су били гости на свадби.

Из богате грађе БМС на изложби ће осим публикација Јована и Савке Суботић и онога што је објављено о њима, бити представљени и њихови синови, унук Иван и његова жена Анка Гођевац Суботић. Синови Јована и Савке Суботић, стављали су се домовини на располагању сваки пут када је домовина била у рату. Најстарији, Дејан Суботић, војно образовање је стицао у Русији, био је губернатор три руске области. Војислав Суботић, другорођени син, пионир је српске хирургије и један од оснивача Медицинског факултета у Београду. Добровољац у пет ратова, осмислио је шину за  имобилизацију бутне кости, коју је приказао у Париској академији медицине 1916. године. Озрен Суботић, новинар, књижевник, музички и позоришни критичар, светски путник, први наш синолог, у Владивостоку, на Институту за источне језике изучавао је кинески језик. Иван Суботић, син Војислава Суботића, студирао је права у Београду и Бечу до почетка Великог рата, а потом у Паризу и Лозани, где је и докторирао. Био је дипломата у више посланстава Краљевине Југославије, последњи пут у Лондону, пре одласка у САД. На Колумбија универзитету, поново уписује права и докторира, а затим предаје на Правном факултету у Њујорку. Иванова супруга Анка Гођевац Суботић прва је жена која је докторирала права на Београдском универзитету. Бавила се и књижевним стваралаштвом, написала је две књиге путописа о којима су похвално писали Милош Црњански и Јован Дучић.

Изложбу, коју прати и блог о члановима ове породице и њиховом делу, као аутори потписују Јованка Козловачки Дамјанов, Ивана Живковић и Станислава Павловић. Главни и одговорни уредник је Селимир Радуловић.