СТАДИОН ХАЈДУКА ДОБИЈА ИМЕ ПО ВОШИНОЈ ЛЕГЕНДИ: У сусрет великом јубилеју у Чуругу

Иста година носи и посебну симболику јер се навршава 20 година од смрти Здравка Рајкова (1927–2006), легендарног фудбалера Војводине и репрезентације Југославије, рођеног Чуружанина који је оставио неизбрисив траг у историји југословенског и војвођанског фудбала.

Поводом предстојећег јубилеја, Удружење за фудбалску и спортску историју “Времеплов” и Секција ветерана ФК Војводине заједнички су поднели иницијативу општини Жабаљ и Месној заједници Чуруг да се Здравку Рајкову подигне спомен-плоча, као и да стадион Хајдука у Чуругу понесе његово име.

Иницијатива је званично прихваћена на обострано задовољство. Том приликом одржан је и састанак на коме су председник општине Жабаљ Урош Радановић и члан Општинског већа за спорт Зоран Шолаја разговарали са делегацијом ветерана ФК Војводине: почасним председником Васом Пушибрком, председником Миладином Пураћем и оснивачем удружења “Времеплов”, новинаром Костом Рајевићем. Тема разговора биле су активности и конкретни кораци у реализацији иницијативе, која ће бити један од централних елемената прославе стогодишњице Хајдука.

Здравко Рајков, рођен 30. децембра 1927. године у Чуругу, један је од највећих фудбалера које је Војводина икада имала и један од најистакнутијих центарфора југословенског фудбала после Другог светског рата.

Каријеру је почео у родном месту, а фудбалски развој наставио у Војводини, где је убрзо постао један од кључних играча. За “Стару даму” наступао је од 1947. до 1958. године и у том периоду уписао више од 400 наступа, уз више од 200 постигнутих голова на званичним и пријатељским мечевима. Био је познат по снажном ударцу, изузетном скоку и врхунској реализацији — врхунски центарфор свога времена.

Рајков је био и стандардни репрезентативац Југославије. За национални тим одиграо је 28 утакмица и постигао 11 голова. Учествовао је на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године, где је репрезентација освојила сребрну медаљу, као и на Светском првенству 1954. у Швајцарској, потврдивши статус једног од најопаснијих нападача у Европи.

Након играчке каријере, Рајков се успешно посветио тренерском послу. Радио је у више земаља, између осталих у Ирану и Тунису, где је оставио значајан траг и освајао титуле. Сматра се једним од пионира професионалног југословенског тренерског рада у иностранству.

Преминуо је 30. јула 2006. године.

У свом Чуругу, где је и направио прве фудбалске кораке, остао је упамћен као понос села и симбол успеха, рада и спортског витештва.