ОДЛАЗАК ЈЕДНОГ ОД НАШИХ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ГЕНЕТИЧАРА У Новом Саду преминуо академик САНУ Драган Шкорић

Српска академија наука и уметности с великом жалошћу обавештава јавност да је 18. новембра 2025. године, у Новом Саду, у 88. години преминуо академик Драган Шкорић, наведено је у саопшењу САНУ.

Шкорић је рођен у Кореници 1937. године и био је један од наших најзначајнијих инжењера пољопривреде и генетаричара.

Дипломирао је 1963. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а већ следеће године запослио се у Институту за пољопривредна истраживања (садашњем Институту за ратарство и повртарство) у Новом Саду као асистент на оплемењивању сунцокрета.

У оквиру Института, у којем је радио без прекида до пензионисања 2006. године, био је шеф пет пројеката и руководилац у још осам потпројеката.
 

Академик Шкорић био је, такође, управник Завода за уљане културе Института за пољопривредна истраживања у периоду од 1989. до 2006. године. У два мандата био је председник Управног одбора Института (од 1995. до 2003).

Велики допринос проф. Шкорића огледа се у кадровском јачању Завода за уљане културе и у организовању и опремању лабораторија.

Последипломске студије завршио је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на групи Генетика и оплемењивање биљака 1968. године, са магистарском тезом под називом "Испитивање метода за добијање већег процента самооплодње у С генерацији код сунцокрета".

Докторску дисертацију под називом "Могућности коришћења хетерозиса на бази мушке стерилности код сунцокрета" одбранио је 1975. године на истом факултету.

Једна од најважнијих међународних активности др Шкорића одвијала се у оквиру ФАО - European Research Network on Sunflower са седиштем у Риму, и то од оснивања овог важног међународног тела 1975. године до марта 2010. године, када се повукао са места главног координатора, на ком је био од 1989. године. Као експерт ФАО, боравио је у Судану (1982), ради израде студије о могућности гајења сунцокрета, а након његовог боравка сунцокрет је почео да се гаји у овој земљи на све већим површинама.

Такође у својству експерта ФАО боравио је два пута у Индији: 1989. ради израде студије о могућности гајења уљаних култура, заједно са експертима из Америке и Енглеске и 2002. године ради процењивања реализације националног научног програма за сунцокрет у Индији, на којем је радило седам научних институција.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног члана 2009. године.

У оквиру САНУ био је председник Академијског одбора за село и члан Академијског одбора "Животна средина".

Такође, председавао је Одбором за флору и вегетацију од 2004. до 2011. године.

Од 2014. руководио је пројектом "Испитивање начина наслеђивања отпорности сунцокрета према новим расама воловода.

Био је редовни члан Академије инжењерских наука Србије (од 2000) и Друштва генетичара Републике Србије. Такође, био је инострани члан Националне академије аграрних наука Украјине (од 2000) и Академије наука и умјетности Републике Српске (2015).

За свој рад примио је више домаћих и међународних награда и признања.

Својим стручним, педагошким и научним радом дао је изузетан допринос у развоју наше пољопривреде. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво, наведено је у саопштењу САНУ.