Протести у Чешкој и Словачкој СРПСКИ УГАО: Ко руши Бабиша и Фица?

Највећи скуп одржан је у Братислави, где су демонстранти на Тргу слободе захтевали политичке промене и критиковали владу Роберта Фица. Део јавности сматра да је његова политика, посебно ставови о миграцијама, економска усмереност на већи степен самосталности и инсистирање на државном суверенитету, разлог што се нашао под појачаним притиском опозиције и активистичких група. Фицо води чврст курс против неконтролисаног мигрантског прилива и наглашава потребу да Словачка доноси одлуке у складу са сопственим интересима, што његове присталице виде као темељ стабилности, а противници као одступање од европских очекивања.

Сличан образац појавио се и у Чешкој. На годишњицу Саметне револуције организовани су масовни протести против новоизабраног Андреја Бабиша. Његова економска политика, фокусирана на јачање домаће привреде и смањење зависности од спољних центара моћи, изазвала је оштре реакције опозиционих организација. Демонстранти тврде да се боје његовог политичког стила, док Бабишове присталице сматрају да протести пренаглашавају страхове и да је циљ да се ослаби лидер који покушава да води прагматичну, самосталну политику.

Поглед редакције портала Српски угао

У овим догађајима препознатљив образац који се последњих годину дана понавља у више европских држава. Протести који избијају готово паралелно, са сличном реториком и сличним организаторима, делују као део ширег политичког притиска на лидере који покушавају да воде самосталну мигрантску и економску политику. И Фицо и Бабиш инсистирали су на јачању суверенитета, мирнијем и рационалнијем управљању миграцијама и унутрашњем економском развоју као основи стабилности државе. Управо такве поруке често постају мета добро координисаних акција које се представљају као спонтани грађански отпор, пише Српски угао.

Паралела са Србијом намеће се сама. И овде су се протести најчешће појављивали онда када је држава инсистирала на сопственој развојној политици, заштити економских интереса и јасном ставу да одлуке треба да се доносе у Београду, а не у Вашингтону или Бриселу. Председник Србије Александар Вучић води курс који део јавности подржава управо због јачања суверености и покушаја да се Србија стабилно развија без потчињавања спољним центрима моћи.

Управо зато дешавања у Словачкој и Чешкој представљају важну поуку и за Србију. Када се под притиском нађу лидери који, као председник Александар Вучић, инсистирају на очувању политичке и економске самосталности земље, постаје још јасније колико је важно чувати стабилност, доследност и право државе да сама одређује свој пут.

Пише: Нина Стојановић