БОЛЕСТ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ХАРА ФРОНТОМ У УКРАЈИНИ Опасна инфекција убија украјинске војнике
Међу украјинским војницима наводно се шири опасна гасна гангрена – болест која је током Првог светског рата односила на хиљаде живота. Разлог је једноставан и бруталан: рањеници су одсечени од болница, а помоћ стиже прекасно.
Због руских напада дроновима евакуација рањених често је немогућа. Многи војници данима, па чак и недељама, чекају у импровизованим подземним медицинским пунктовима, где се једва одржавају у животу. У таквим условима развија се болест која почиње у одумрлом ткиву и брзо ствара мехуриће гаса под кожом.
Британски „Телеграф“ преноси сведочења добровољца Алекса из области Запорожја: „О гасној гангрени смо учили у школи, али овде је сада виђамо јер рањеници не добијају правовремено збрињавање“.
Kако каже, у болнице стижу људи који су повређени пре више недеља.
Независна потврда о размерама болести засад не постоји, али је јасно да је фронт тешко доступан, а медицинске екипе све ређе могу да приђу. Залихе касне, а нови борци пешаче километрима до линије сукоба – тамо где повређени већ чекају помоћ.
Шта изазива гасну гангрену?
Гасну гангрену узрокују бактерије клостридије, које живе у земљи и људским цревима. Опасне постају када доспеју у дубоку рану, где нема довољно кисеоника. У таквом окружењу ткиво одумире, а бактерије се шире невероватном брзином – посебно у рововима, где су повреде честе, а хигијена минимална.
Болест је изузетно болна: под кожом се стварају мехурићи гаса који се осећају и чују на додир, мишићи попримају сиво-црвену боју, јавља се јак оток, убрзан пулс, поремећај дисања, сепса и на крају отказивање органа.
Без лечења готово сви оболели умиру.
Може ли се лечити?
Лечење је могуће само ако се започне одмах. Потребно је:
хитно хируршко уклањање зараженог ткива,
интравенски јаки антибиотици,
лабораторијске анализе како би се изабрао лек на који бактерије нису отпорне.
Све то захтева болничке услове и сопствену лабораторију – нешто што на фронту готово да не постоји. У склоништима постоји мали број антибиотика, али ако се појави резистенција, алтернатива нема.
Болест из прошлости вратила се на ратиште
Гасна гангрена се у Европи сматрала практично искорењеном. Током Првог светског рата десетине хиљада рањеника умирало је управо од ове инфекције, јер су остављани данима у блатњавим рововима без основне неге.
Већ у Другом светском рату проблем је био мањи: антибиотици су постојали, резистенције скоро да није било.
Данас, међутим, на украјинском фронту владају услови опасно слични онима из ровова пре више од сто година.