ВЕК ХУМАНОСТИ И ХРАБРОСТИ ДВД БУДИСАВА
МЛАДИ ХЕРОЈ ЂОРЂЕ ТОПИЋ БИО НА ВИШЕ ОД СТО ИНТЕРВЕНЦИЈА Мир на селу је преко потребан
Добровољно ватрогасно друштво Будисава ове године обележава читав век постојања.
Слављеничку годину почели су немилим догађајем – гашењем пожара на кући породице Гаврић (6-7. јануар), након чега је уследио низ хуманитарних акција заједно са мештанима и Месном заједницом, а потом и прекогранична сарадња са ДВД Бакш из Мађарске у оквиру пројекта „Flame”.
Свему наведеном сведочио је и двадесеттрогодишњи Ђорђе Топић, иначе секретар ДВД Будисава, који се Друштву прикључио током короне, дакле 2020. године. Иначе, овај наш млади саговорник одувек је маштао да постане ватрогасац, а у међувремену је постао и део Црвеног крста Новог Сада, а потом и медицински техничар у Клиничком центру Војводине.
– Хуманитарни рад ме је привукао још кад сам уписао Медицинску школу и први пут имао прву помоћ – присећа се Топић. – Тако сам се и учланио у ЦКНС, а онда и у ДВД Будисава још са 17 година. Сада сам стручни сарадник ЦКНС за добровољно давалаштво крви у Будисави, а акције организујемо трипут годишње и имамо одличан одзив.
Сарадња са ДВД Бакш пример добре праксе
Прекогранични пројекат „Flame”, којим су повезани ДВД Будисава и ДВД Бакш у оквиру програма „Intereeg 4 IPA Mađarska Srbija”, а који се финансира из ИПА фондова ЕУ, обележио је ову годину разним активностима. Том приликом ДВД Будисава добило је ново специјализовано ватрогасно возило за мање приступачне терене, десет нових ватрогасних комплета, захваљујући чему сада имају опрему у рангу професионалне ватрогасне јединице, а одржан је и пројекат „Учење о пожарима, ширење свести, ублажавање последица о едукација”. Тако су у мају имали показну вежбу унутрашње навале и евакуацију повређене особе, у јулу јавне часове о заштити од пожара са показним вежбама, а одржан је и седмодневни ватрогасни камп за децу.
Откако је у септембру 2020. напунио 18 година, тако је постао пуноправни члан ДВД-а и од тада је био на више од сто интервенција.
– Кад добијемо позив, наравно, крене адреналин, а када се враћамо са интервенције, уколико је све прошло добро, осећам олакшање, а у камиону влада позитивна атмосфера – прича наш саговорник. – Ово је хумани посао, али не бавимо се само гашењем пожара, него и едукацијом грађана и деце, а радимо и показне вежбе. Овај посао треба волети, не може било ко да га ради.
И премда је на свега 15-ак минута од Новог Сада и мада у њега иде скоро свакодневно, Ђорђе не планира да напусти своју Будисаву и пресели се у град.
– Мене је задржало то што су ми сви овде у селу, знамо се, а и мирно је. Мени је потребан тај мир и не бих волео да живим у граду, та гужва ми је неподношљива – закључује Ђорђе Топић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.