ПРОСЕЧАН СРБИН ОСАМОСТАЉУЈЕ СЕ КАСНИЈЕ НЕГО ЕВРОПСКИ ВРШЊАЦИ Тридесете, а и даље код маме и тате ВИСОКЕ КИРИЈЕ И НИСКЕ ПЛАТЕ КОЧНИЦА ЗА САМОСТАЛАН ЖИВОТ
Просечна старост када млади у Србији изнајмљују стан је 31 година, а разлози за осамостаљивање у тим годинама су најчешће финансијске препреке, несигурност запошљавања и високи трошкови становања.
Чак 31,85 одсто грађана Србије старости између 30 и 34 године дели животни простор са родитељима и овај просек је знатно виши у односу на остатак Европе, где је просек око 26,3 година, док се у неким земљама попут Финске млади стамбено осамостаљују већ око 21 године.
Када млади размишљају о самосталном животу од прве плате, питање није само колика је зарада, већ и колики су трошкови и где би желели да живе. Управо та једначина је често непремостива препрека за многе који и у својим тридесетим годинама остају са родитељима. За изнајмљивање гарсоњере у Београду потребно је и више од 250 евра, а за младе на почетку каријере, то је превелики издатак. У мањим местима ситуација је понекад боља, када су у питању цене кирије, али је зато неретко теже пронаћи добро плаћен посао.
Праг од сто хиљада динара
Према једном истраживању, млади се за осамостаљивање одлучују тек када почну да зарађују око 100.000 динара месечно што је у оквирима званичне просечне плате у Србији, али је то праг који млади најчешће пређу тек после неколико година рада, док је за неке и тај износ недостижан…
Према речима Александре Михајловић са портала “4зида”, који је објавио ову анализу, млади који долазе из других градова су флексибилнији и брже се одлучују на изнајмљивање стана, док се Београђани или Новосађани теже одлучују на самосталан живот, пре свега због високих кирија у односу на просечне зараде, па се најчешће осамостаљују тек након стабилизације прихода.
Михајловићева истиче да статистика показује да је у групи младих од 25 до 34 године који и даље живе са родитељима, више од 60 одсто припадника мушког пола. Она напомиње да, за разлику од студената, млади који већ имају посао и стабилна примања не траже само привремени смештај, већ стан у којем могу дуже да остану и створе осећај дома.
Како је рекла, млади углавном траже мање, функционалне станове, који су намештени и опремљени основном техником.
- Најважнији критеријуми су добра локација, уредан ентеријер, интернет и климатизација - објашњава Михајловићева.