ПИСТА ПУСТА ВЕЋ 50 ГОДИНА Ово је аеродром духова, где су летови можда и заувек отказани ЗАРОБЉЕН У ТАМПОН ЗОНИ КИПАРСКОГ КОНФЛИКТА (ВИДЕО)
Некада понос земље, а данас тиха и напуштена локација, готово као дух прошлих времена.
Међународни аеродром Никозија налази се 8,2 километра од истоимене кипарске престонице. Првобитно је служио као база Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ), да би касније претворен у главни цивилни аеродром на острву.
"Тампон зона"
Међутим, престао је да ради након инвазије Турске на Кипар, 1974. године, када је претрпео оштећења, преноси Mirror.
Пошто је наступило примирје, аеродром је проглашен заштићеном зоном Уједињених нација, а део његовог спољњег појаса чини “тампон зону” на острву.
Комерцијални летови су настављени још кратко, а три aviona Cyprus Airwaysa, која су остала на писти, коначно су 1977. године уклоњена захваљујући ангажману инжењера из British Airwaysa.
Од тада, аеродром није заиста обновљан и остао је готово нетакнут, као “замрзнут” у времену.
Приступ строго ограничен
Унутар терминала и данас постоје прашњаве столице на којима су путници чекали полетање, док рекламни панели на зидовима обећавају сунчане одморе “до крајева света“.
На писти стоји и напуштени авион Hawker Siddeley Тридент, са моторима изрешетаним мецима.
Иако су редовни путнички летови одавно престали, аеродром није потпуно заборављен - данас служи као седиште/команда УН мировне misije (UNFICYP), а хеликоптери користе део његовог простора.
Јавни приступ аеродрому је строго ограничен. Безбедносни разлози и деценије запуштености значе да само мали број људи икада завири у оронуле хале.
"Потпуно је невероватно"
С друге стране, захваљујући дигиталном пројекту, јавност може виртуелно да обиђе аеродром. НИЦ Платформ омогућава корисницима да истраже канцеларије, Duty-free продавнице и приступне мостове, а све је сачувано у запањујућим детаљима.
Један становник, који живи неколико километара од аеродрома, добио је специјално одобрење да уђе унутра. Описујући искуство, рекао је:
“Будући да сам локалац и имао четири године када се инвазија догодила, могу да кажем, преплавили су ме непојмљиви осећаји. Застрашујуће је. Емоционално. Фрустрирајуће. Тужно. Верујте ми, мозак може да вам ‘допусти’ да чујете буку аеродрома, путнике, најаве… Потпуно је невероватно. Ово је замрзавање времена које није требало да се догоди“.