ФРИЗЕРСКИ САЛОНИ НА СВАКОМ ЋОШКУ, АЛИ НЕМА КО ДА ШИША С ових пет проблема се суочавају у овој индустрији! Плате иду из крајности у крајност- од 30.000 до 300.000

Ипак, индустрија се налази у озбиљном кадровском проблему, фризера нема довољно, а они који су квалификовани често прелазе из салона у салон, отварају своје радње или напуштају струку због лоших услова.

Из Савеза фризера Србије (СФС) за Бизнис Курир потврдили су да већина салона данас ради са минималним бројем запослених, често само са власником и једним фризером, док се истовремено бележи огромна флуктуација радника.

- Мањак фризера лежи у томе што траже боље услове од понуђених. У салонима не постоје сталне поставке, радници одлазе и долазе. Поред власника, углавном је ту још један радник који проведе више година на истом радном месту - навели су из СФС.

Гордана, власница фризерског салона из Београда, са више од две деценије рада, за Бизнис Курир указује на другачију димензију проблема, превелику доступност фризерске делатности и отварање салона без адекватног знања. Како каже, данас "ко стигне" може да отвори салон, често и без дипломе или мајсторског испита, што пре само неколико година није било могуће у толикој мери.

- Млади фризери све чешће одбијају и да раде основне послове попут прања косе, чишћења или припреме радног простора, а желе да одмах раде најбоље плаћене услуге - рекла је она.

Из Савеза фризера Србије указали су на родну разлику унутар професије, надовезујући се на тему великог броја новоотворених салона.

- Разлог је једноставан, мушки салони раде брже, ротација клијената је већа, а мушкарци долазе на сваких 7-10 дана - навели су.

Гордана је потврдила да жене губе трку са мушким салонима.

- Од женског шишања немаш ништа. Сви ми зарађујемо од праменова, фарбања, третмана и слично.

У пракси, мушки фризер у добром барбер шопу може дневно да обради и по 20 муштерија, док женске фризуре трају дуже и често се наплаћују мање од реалне вредности рада.

Иако фризерске школе уписују по неколико стотина ученика годишње, тај број не решава проблем мањка радне снаге. Из школа за негу лепоте истичу да су ове године смерови попуњени до последњег места, али пракса показује да завршетак школовања не значи и останак у струци. Разлози за то су вишеструки.

- Фризерска школа уписала је ове године 200 ђака на индивидуални образовни план, а ту је и програм са инклузијом. Програм је у великој мери теоријски, док ученици кроз праксу често не добијају довољно мануелног искуства - навели су из СФС.

То значи да велики број дипломираних фризера излази из школе без сигурности у своје вештине, а несигурност је један од главних разлога зашто брзо одустају.

Други проблем је мотивација. Фризерска школа често је избор ученика који тај занат не доживљавају као позив, већ га доживљавају као једноставнију опцију уписа. Такви ученици обично не настављају професионални пут, што додатно смањује број доступних радника.

Власница салона са којом смо разговарали тврди да ученице које током школовања долазе на праксу углавном траже само печат, а не знање, што доводи до тога да салони морају саме да их обучавају, често без гаранције да ће те раднице остати.

Један од највећих изазова за младе фризере јесте трошак додатних едукација. Да би фризер напредовао и радио захтевне услуге попут комплексних техника фарбања, балајажа, праменова и посебних третмана, мора често да улаже у скупе курсеве, семинаре, радионице и професионалне алате.

Из СФС за Бизнис Курир истичу већина младих радника није спремна да уложи стотине евра у едукацију која им је неопходна да би били конкурентни. Уместо тога, остају на основним услугама попут шишања и фенирања, које су мање плаћене и недовољно профитабилне за озбиљан раст зараде.

Један од кључних трендова у индустрији јесте све већи број младих који се одлучују да одмах по завршетку школе отворе сопствени салон. Иако идеја звучи примамљиво, у пракси се испоставља да је отварање салона сложен и скуп процес.

- Многи нови власници потцењују трошкове закупа, набавке опреме, материјала, администрације и пореза - рекла је Гордана.

Велики број тих салона, каже, има модеран ентеријер и агресиван маркетинг, али не и квалитетну радну снагу. То додатно урушава цену рада и стандарде струке.

Према СФС, велики број новооснованих салона затвори се већ након неколико месеци, или чак недеља, управо зато што млади предузетници немају реалну представу о томе колико је тешко одржати салон.

Плате фризера једна су од највише дискутованих тема у индустрији. Статистички подаци и огласи за посао често приказују врло широк распон плата, од скромних до изузетно високих, што ствара конфузију међу младима. Гордана наводи да не верује у огласе који изазивају велику пажњу на интернету.

- Да су тачни огласи за фризера где је плата 170.000 динара плус бакшиш, одмах бих кључ у врата од свог салон и отишла - каже она.

Према информацијама Савеза фризера Србије, распон плата износи од 30.000, па све до 300.000 динара.

Плате фризера: 

- ученици на пракси: 30.000 динара

- почетници: 40.000 - 70.000 у појединим салонима неретко непријављени

- просечна почетна плата према истраживањима: 70.000 - 80.000

- искуснији фризери: 100.000 - 110.000

- салони са стабилном клијентелом: 80.000 - 120.000

- луксузни, познати салони: 100.000 - 200.000

- најискуснији фризери и колористи: до 300.000 динара

Из СФС потврдили су да се бакшиш и даље сматра важним делом укупног прихода, некада је, како кажу, бакшиш био издашнији, па је разлика у заради била осетнија. Данас, када се плате књиговодствено изражавају већим износима него раније, бакшиш је постао додатак, али не пресудан.

На основу изјава и података, фризерско тржиште у Србији данас се суочава са пет великих криза:

1. Превише салона, премало фризера - Раст броја новоотворених салона не прати број квалификованих стручњака.

2. Млади беже од заната - Ниске плате, пуно посла, велика улагања, мало ко жели да остане у професији.

3. Едукације прескупе за почетнике - Без континуираног учења нема напредовања, али млади то не могу да приуште.

4. Предузетници преоптерећени - Пореске и административне обавезе многе салоне гурају у гашење.

5. Нерегулисано тржиште квалификација - Често се запошљавају радници без школе, без дипломе и без сертификата.