(ФОТО, ВИДЕО) ЖИВОТ НА СЕЛУ НИЈЕ ЛАК Овако протиче радни дан једне вредне жене у планинском селу СЛАВИЦА СА ПОСЛОМ КРЕЋЕ РАНОМ ЗОРОМ
ЉУБОВИЈА: У прелепом, али суровом планинском селу Горње Кошље код Љубовија остали су да живе само најхрабрији.
Међу њима је и породица Панић, а домаћица Славица је та од које зависе многи послови у домаћинству. Баве се пољоприведом, радни дан неретко траје од јутра до мрака.
Нема годишњих одмора, нема продужених викенда и дрћавних празника, можда се одмори једино на црвено слово.
„Није лак живот на селу, али кад се организује посао, онда иде лакше и брже, поготово када има помоћника. Међутим, ја сам сама и стижем све послове. Имамо краве, свиње, овце, доста купина и још више малине. Шљива такође, али ове године нису родиле. Иначе испечемо по сто казана ракије, а малине доста наберемо. Муж и ја смо тренутно сами, имамо три ћерке – две су се удале, завршиле факултете и основале породице. Најмлађа је завршила факултет и дошла са мастер студија из Италије. Тренутно тражи посао, мало је код нас, мало код сестара. Помаже и нама и њима, јер имају малу децу“, прича за РИНУ вредна Славица.
Осим воћарства, Панићи се баве и сточарством а њихове штале су пуне крава, телади, оваца... Славица није желела да зависи само од откупне цене млека, па је почела и да га прерађује. Прави изврсан домаћи сир који је чак и из удаљеног села пронашао пут до купаца.
„На селу нема радног времена. Устајемо око 6 до пола 7, а раније само ако беремо малину, купимо сено или косимо. Тада мора да се порани док је хладовина, а ја помажем мужу. Прво идем кокошима, свињама, кравама. Пре тога скувам чај – хлади се, па попијемо ја и муж, свако иде на своје обавезе. После муже следе чишћења и храњење стоке, дођемо кући, пијемо кафу, спремам доручак и онда се договарамо шта ћемо тог дана даље да радимо“, открива ова домаћица.
Иако зна бити јако тешко и сурово, живот у селу Горње Кошље Славица ипак не би мењала за живот у граду. Имају, како каже, пуно родбине у Београду и другим градовима који обожавају да дођу код њих у селу управо да би се надисали и одморили, јер у граду је увек нека гужва.
„Сви обожавају да дођу овде, а посебно унучад, њима су животиње занимљиве. Природа је здрава, вода је здрава, ми производимо скоро сву храну коју једемо. Поврће, кромпир, пасуљ, млеко, сир, јаја... Што имамо вишка, дамо родбини или деци, а остало остаје кући. Не бих се мењала за град. Кад одем у посету, смета ми бука. Волим мир и тишину“, рекла је Славица.
Огроман природни потенцијал Панићи су одлучили да додатно искористе, па су врата свог домаћинства отворили гостима који су жељни мира, тишине и нетакнуте природе.
„Имамо и другу кућу коју повремено издамо туристима. Сви су одушевљени водом. Вода нам је много добра, може да стоји по неколико месеци, а да се не промени. Госдти нам најчешће долазе преко интернета, нарочито од раног пролећа до касне јесени. Близу смо кањона реке Трешњице и туристи често препешаче и по 20 километара да видебелоглаве супове. Волимо кад нам дођу гости, а видим и да је њима лепо код нас“, каже ова домаћица.