КОЛИКО КОШТА ОДРАСТАЊЕ ДЕТЕТА ДО ПУНОЛЕТСТВА? Рачуница ће вас изненадити, А ЕВО КОЈИ је најскупљи период живота

Колико заправо родитеље у Немачкој кошта одгајање детета до његовог 18. рођендана питање је које постављају и они који већ имају породицу и они који тек планирају потомство. Иако финансијски износи могу деловати импресивно, многи наглашавају да се трајна радост, љубав и испуњење које дете доноси не могу изразити новцем. Ипак, статистички подаци пружају јасну слику о томе са каквим се реалним издацима сусрећу немачке породице.

3 категорије

Према анализи немачког статистичког завода, укупни трошкови одгајања детета обухватају просек потрошње у три старосне категорије, од рођења до шесте године, од шесте до дванаесте, те од дванаесте до осамнаесте године живота. Најмлађа деца месечно просечно коштају око 679 евра, трошкови за децу узраста од 6 до 12 година износе приближно 786 евра, док се у периоду од 12 до 18 година тај износ повећава на 953 евра. Када се израчуна просек, долази се до месечног трошка од око 763 евра, односно 9.156 евра годишње, што значи да немачка породица у просеку потроши око 164.808 евра до дететовог пунолетства.

Овај износ не обухвата само директне трошкове попут хране, одеће, пелена, играчака, хобија, џепарца или телефонских услуга. У обрачун улазе и већи трошкови становања, јер породици обично треба већи животни простор, додатни намештај, више електричне енергије, као и повећани издатак за превоз и путовања. Тиме се заправо приказује целокупни „трошак живота“ који са собом доноси родитељство. Од 1. јануара 2026. године, немачко дечје примање, Киндергелд, износиће 259 евра месечно по детету.

Колико кошта живот са бебом?

Када се говори о бебама, месечни трошак је статистички исти као и за осталу малу децу, али се у ову рачуницу не урачунава почетна опрема. У набавку обавезних ствари за новорођенче, попут кревеца, колица, ауто-седишта и основних залиха пелена, породице обично улажу између 2.000 и 4.000 евра, у зависности од тога купују ли опрему нову или половну. Због тога укупни трошак прве године живота може достићи од 11.000 до 13.000 евра.

У званичним подацима, међутим, изостављени су одређени издаци који итекако утичу на кућни буџет. Ту спадају трошкови осигурања, приватна штедња и инвестиције намењене детету, добровољни пензиони фондови, затим већи финансијски подухвати попут возачке дозволе или куповине првог аутомобила, као и изгубљена зарада родитеља који због бриге о детету раде скраћено радно време или одлазе на дужа одсуства. Економисти ове издатке називају опортунитетним трошковима, јер представљају индиректне, али веома значајне последице родитељства.

Више деце - мањи трошак

Када породица има више деце, просечан трошак по детету се смањује. За једно дете износи око 763 евра месечно, за двоје пада на око 638 евра, а за троје на 590 евра по детету. Разлог је једноставан: велики део ствари, опреме и чак активности може се делити или користити више пута. Ипак, иако појединачна цифра опада, укупни трошак домаћинства расте с бројем деце.

Посебно је занимљиво што се финансијско оптерећење највише осећа код самохраних родитеља. Иако они укупно потроше мање новца од породица са двоје или троје деце, однос њихових прихода и трошкова далеко је неповољнији. Док двочлана породица са децом на децу троши око трећину својих месечних примања, самохрани родитељ на потребе детета троши готово сваки други евро који заради, што врло јасно осликава тежину њихове економске позиције.

Шта кад дете напуни 18?

Трошкови не нестају ни после дететове осамнаесте године. Статистика за овај период не постоји, јер се живот младих одвија на различите начине. Док неки тинејџери рано почињу да раде и постају финансијски самостални, други започињу студије, дуже остају у родитељском дому, путују или живе у домовима и становима за које родитељи и даље сносе велики део трошкова. Често се дешава да трошкови са пунолетством чак порасту, због факултета, возачке дозволе, првог стана или путовања. Зато стручњаци саветују родитељима да на време почну да штеде за период када дете постане млада одрасла особа, а као практичније опције од традиционалних штедних књижица наводе инвестиционе фондове, Бауспар уговоре и савременије облике улагања.

Немачка држава пружа широк спектар финансијске подршке породицама. Најпознатији облик помоћи је Киндергелд, који ће од почетка 2026. године износити 259 евра месечно по детету. Поред тога, родитељи остварују право на различите пореске олакшице, могу користити Елтернгелд током бриге о беби, а породицама са нижим примањима доступни су додаци за децу и за станарину. Млади у образовању имају право на студентску помоћ БАфöГ, а полазници струковног образовања на посебну подршку познату као БАБ. Ове мере су важне јер ублажавају део трошкова и олакшавају родитељима да обезбеде стабилно одрастање своје деце.

Бизнис Курир/Fenix