ОВА ГРЕШКА НА СЛАВИ ПРАВИ ХАОС У КУЋИ Обичај који свака породица мора да поштује!
У традиционалним српским породицама, слава се наследила по мушкој линији.
Сви синови славили су истог светитеља као отац, а када би се осамосталили, име светитеља остајало је исто – знак породичног порекла, корена и благослова
Али шта се дешава када два брата или отац и син славе различите славе под истим кровом?
Сматрало се да кућа у којој се две славе подударају нема унутрашњи ред. Светитељи „не воле да се деле простор“, због чега може доћи до тихе свађе, неразумевања и раскола у породици.
У неким селима домаћини би говорили:
„Ако су два свеца под једним кровом, неко мора да иде – или светац, или син.“
Наравно, ово не значи физичко раздвајање, већ духовни договор о томе која слава ће бити прослављена у кући, која тихо, „на свом месту“.
Посебно се ово односило на ситуације када су зет и снаја донели своју славу, а стара слава није била укинута. У тим случајевима, породице су се договарале: једна слава у главној кући, друга у тишини.
Циљ није био само весеље, већ духовни мир дома.
Чак и данас, када су породичне структуре модерније, ово веровање живи као подсетник: слава је духовна вертикала дома, а дуплирање без договора може изазвати унутрашњу борбу за место које припада једном светитељу.
Зато многи који планирају да уведу нову славу прво одлазе код свештеника – да се посаветују и постигну духовни мир у кући. Народно упозорење гласи:
„Ако не знаш чији си – ни један светац ти неће чувати кућу.“