БЕОГРАДСКА ИЗЛОЖБА О ЦИНЦАРИМА У СРПСКИМ КРАЈЕВИМА Алкибијад Нуша и Хипократ Ђорђевић обележили српску културу и историју
У Конaку кнегиње Љубице отворена је изложба „Грчки Власи (Цинцари) у српским крајевима током 18. и 19. века “, која на јединствен начин представља историју једне од најзанимљивијих и најмање познатих заједница на Балкану.
Поставка, отворена 21. новембра, води посетиоце кроз свет цинцарске културе, заната, трговине и значајних личности које су оставиле дубок траг у српском друштву 18. и 19. века.
Већ на улазу у подрумске просторије Конaка пажњу привлаче две богато израђене женске ношње. Једна је свечана, у плавој свили са позлаћеним појасом и традиционалним црвеним фесом, док је друга скромнија, тамнија, као подсетник на свакодневицу градских трговачких породица.
Ови костими пружају ретку прилику да се виде разлике у статусу, улогама и регионалним особеностима унутар исте етничке заједнице.
На панелима су изложене иконе у богатим оковима, полијелеји, украсне посуде и мали литургијски предмети, рађени у радионицама Битоља, Москопоља, Крушева и Солуна.
Текстови прате развој ових радионица и њихово ширење ка централној Европи, где су многе цинцарске породице наставиле свој занатски и трговачки успон.
Посетиоци тражили имена својих предака, недостајао Михајло Пупин
Поставка је обогаћена и биографијама истакнутих Цинцара који су утицали на српску културу, медицину, политику и књижевност. Међу њима је најистакнутији Владaн (Хипократ) Ђорђевић, лекар, градоначелник Београда, министар и истакнути интелектуалац. Изложене су породичне фотографије, званични портрети и запис о његовом раду који објашњава његову сложену улогу у модернизацији српског друштва. Други важан сегмент посвећен је драмском писцу Браниславу Нушићу, рођеном као Алкибијад Нуша, чија је биографија представљена кроз фотографије породице, београдских улица, позоришних сцена и споменика који сведоче о његовом културном наслеђу. Ту су и породице Вучо, Кики, Мано-Зиси, Леко, Барако, Дарварис, а неки посетиоци тражили су на паноима имена и податке о својим прецима, чукунбабама и чукундедама који су дошли из северне Грчке и о себи оставили мало података, утапајући се у српску заједницу и обогаћујући њену културу. Недостајао је само Михајло Пупин, чија је мајка Олимпијада била Цинцарка.
Један од најупечатљивијих сегмената изложбе посвећен је кириџијама, цинцарским караванџијама који су вековима повезивали балканске градове.
На старим фотографијама виде се каравани натоварених коња како пролазе кроз шуме, планине и беспућа, као симбол мреже трговачких путева који су спајали Епир, Македонију, Србију, Босну, Влашку и Угарску.
Они су преносили робу, вести, уговоре, рачуне, и били једна од најважнијих покретачких снага у међуградској трговини тога доба.
У делу „Од сточарства до трговине“ изложени су оригинални трговачки документи, писма, рачуни и фотографије породица које су пролазиле кроз вишедеценијски друштвени преображај – од пастирских заједница до успешно урбанизованог, грађанског слоја.
Ови материјали сведоче о томе како је управо мобилност, трговачка слобода и вештина сналажења омогућила Цинцарима да постану један од најпознатијих трговачких народа на Балкану.
Изложба је постављена у аутентичном амбијенту Конaка кнегиње Љубице, чији камени сводови и старинске просторије природно истичу историјски карактер теме. Поставка траје до 21. децембра и намењена је свима који желе да разумеју дубље слојеве историје Београда и Србије, као и утицај заједнице која је, иако бројчано мала, дала изузетан допринос култури, просвети, медицини и јавном животу.
Ивана Радоичић
Фото: И. Р.