КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗНАЧАЈУ ХИДРОЕЛЕКТРАНА ЗА ЗЕЛЕНУ ЕНЕРГЕТСКУ ТРАНЗИЦИЈУ Станић: Највећи стабилан обновљиви извор у нашем систему
– Хидроелектране нису само један од елемената енергетске транзиције, већ њен оперативни ослонац. Оне омогућавају да транзиција буде безбедна, технички изводљива и економски одржива, уз очување стабилности електроенергетског система – рекао је помоћник генералног директора „Електропривреде Србије“ за оперативне послове Радован Станић на конференцији „Значај хидроелектрана за енергетску транзицију“.
Он је истакао да је хидроенергетика највећи стабилан обновљиви извор у нашем систему и обезбеђује континуитет производње и сигурност снабдевања, што је предуслов за постепено смањење удела угља. Осим тога, како је навео Станић, ХЕ имају јединствену улогу у одржавању балансне стабилности – могу брзо да реагују, прате варијабилност ветра и сунца и надокнаде њихове осцилације.
– Завршили смо ревитализације „Бајине Баште“, „Ђердапа 1“, „Зворника“, у току је велика ревитализација реверзибилне „Бајине Баште“, почиње ревитализација „Власинских“, а припрема се и модернизација „Бистрице“, изградња 4. агрегата у ХЕ „Потпећ“. Планирана улагања у хидроелектране у наредне три године су око 760 милиона евра, од чега за нове пројекте око 470 милиона. Дугорочно, а у наредних 10 година у хидро сектору планиране су инвестиције од око две милијарде евра – рекао је Станић.
Саветник министра за капиталне пројекте у Министарству рударства и енергетике Милан Алексић указао је на то да ХЕ имају важну улогу, а реверзибилне ХЕ и најважнију улогу у енергетској транзицији.
– Наша обавеза је да реконструишемо постојеће ХЕ и да направимо нове. Инвестиције су кључне за обезбеђење енергетске сигурности и РХЕ „Бистрица“ је стратешки пројекат, снаге око 660 мегавата, која ће омогућити балансирање нових соларних и ветро капацитета – рекао је Алексић.
Он је нагласио да и нас већ од 2026. чекају бројни изазови, као што су ЦБАМ и плаћање угљеничне таксе.
– Циљ је да повећамо учешће зелене енергије у енергетском миксу, а усвојени Интегрисани национални енергетски и климатски план предвиђа да до краја ове деценије сваки други мегават-сат буде из ОИЕ, те да се 2040. учешће ОИЕ утростручи – рекао је Алексић.
На панелу „Како најбоље искористити хидро потенцијале у актуелним условима климатских промена“, помоћник извршног директора за техничке послове производње угља и енергије у хидроенергетском сектору и обновљивим изворима Предраг Млађеновић указао је на то да је ова година једна од хидролошки најлошијих у последњих 50 година и да ће ове године производња ХЕ бити свега осам теравата по часу, а 2023. је била 12,6. Он је истакао да су досадашње ревитализације донеле не само нову снагу и производњу, већ је повећана ефикасност и продужен радни век за наредне три до четири деценије.