СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ БОЖИЋНЕ ПОКЛАДЕ Данас се не треба задуживати нити правити свадбу А ОВО СУ РЕЧИ КОЈИМА СЕ ТЕРА ЗЛО
Српска православна црква и њени верници данас славе Божићне покладе, дан уочи почетка Божићног поста.
Данашњи дан посвећен је и апостолу Филипу.
Покладе, дан пред Божићни пост
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници у наредних 40 дана, с почетком поста, уздржавати, преноси Историјски забавник.
Стари кажу да се на данашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се “омрсе” током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Божића.
Такође, покладе су време када млађи чланови породице треба да “воде главну реч” – данас се збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
Различити обичаји се везују за овај дан, што зависи од краја до краја. Негде се после вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, а деци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице.
Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: "Вештица као конац, у мене зуби као колац."
Не праве се свадбе нити даје новац на зајам
Ипак, иако данас све треба да буде весело у ову недељу се не праве свадбе, веридбе, кумства ни побратимства јер се верује да такве везе неће дуго трајати. Из истог разлога не узимају се позајмице, нити се даје на зајам јер он неће бити враћен. Не гради се кућа, нити нешто око куће.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у први дан поста.
Свети апостол Филип
Свети апостол Филип родом је из Витсаиде крај језера Галилејског. Ревносно је проповедао јеванђеље у Азији и Грчкој, у којој су Јевреји хтели да га убију, али га је Бог спасао моћним чудесима. Тако је архијереј јеврејски, који се устремио на Филипа да га убије, одједном ослепео и сав поцрнео.
Страдао је у 86. години тако што су њега и Вартоломеја незнабошци разапели на дрво. Људи су потрчали да их скину али успели су да спасу само Вартоломеја, док је Филип издахнуо.
Мошти Светог Филипа пренете су касније у Рим.