ЕВРОПА ОД СМЕЋА ПРАВИ СТРУЈУ, А СРБИЈА ГА ГОМИЛА НА ДЕПОНИЈУ Греју градове ОТПАДОМ, који може да греје ПОЛА ЗЕМЉЕ

Европе показују да оно што данас бацамо може бити кључни ресурс сутрашњице.

Тренутна енергетска слика Србије је забрињавајућа. Према подацима организације "CEE Bankwatch Network", која окупља највећу мрежу еколошких невладиних организација у централној и источној Европи, Србија чак 70 одсто електричне енергије добија сагоревањем фосилних горива. Реч је превасходно о лигниту ниског квалитета који се спаљује у термоелектранама, што за директну последицу има огромно загађење ваздуха.

Ситуацију додатно отежава чињеница да су потребе за електричном енергијом у Србији најинтензивније у региону - трошимо чак три и по пута више струје од просека у Европској унији, што се негативно одражава на климатске промене и животну средину.

Kлиме "гутају" струју, угаљ мора у историју

Екстремне временске прилике диктирају нове навике, али и нову потрошњу. Синиша Митровић, руководилац Сектора за Циркуларну економију Привредне коморе Србије, упозорава на драстичне промене у потрошачким навикама.

- За зелену транзицију мора се направити нови оквир комуникације који ће јасно представити шта ће се дешавати ако нема угља. Ми сада у овим данима екстремних врућина трошимо 40 одсто више енергије него 2023. године. Продали смо клима 10 пута више него у јулу прошле године - истиче Митровић.

Kао одговор на растућу потрошњу и високе емисије угљен-диоксида, Министарство рударства и енергетике представило је нову Стратегију развоја енергетике. Овај документ предвиђа декарбонизацију и значајно повећање учешћа обновљивих извора енергије до 2040. године.

Европа од смећа прави струју, а ми га гомиламо

Док Србија тражи излаз, статистика о управљању отпадом открива огроман неискоришћен потенцијал. Скоро седам милиона становника Србије годишње произведе просечно 3,2 милиона тона комуналног отпада. Поражавајући је податак да се од те количине рециклира свега 17 процената, док остатак завршава на депонијама, додатно оптерећујући животну средину.

Поређења ради, подаци Еуростата показују сасвим другачију слику у Европској унији: тамо се 48 одсто отпада рециклира и компостира, само 24 одсто одлази на депоније, док се чак 27 одсто користи за добијање енергије.

Лидери у оваквом приступу су Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Холандија, Немачка и Шведска, које депонују минималне количине отпада. Данска је отишла корак даље – још од 1997. године забранила је депоновање горивог отпада, учинивши спаљивање стандардном праксом која земљи обезбеђује енергетску независност.

Бечки рецепт за српске проблеме

Усклађивање домаћих регулатива са европским на путу ка чланству у ЕУ неминовно ће натерати Србију да промени курс. Европски зелени градови, попут Беча и Kопенхагена, доказали су да је могуће успешно имплементирати системе за претварање отпада у енергију, чиме су смањили зависност од фосилних горива и емисију гасова са ефектом стаклене баште.

Ови градови су озеленили своје секторе применом напредних технологија, попут спалионица за добијање енергије и система за прикупљање депонијског гаса метана.

Беч, на пример, у самом градском језгру има неколико спалионица са готово нултим загађењем, доказујући да савремене методе омогућавају екстракцију енергије уз минималне штетне емисије.

Отпад, који у Србији и даље асоцира на нешто безвредно, у развијеном свету добио је незамисливу енергетску вредност као кључни ресурс за грејање и струју.

Потенцијал за Србију

Да би Србија искористила овај потенцијал и смањила енергетску зависност, неопходно је фокусирати се на развој пројеката и партнерства са међународним организацијама и градовима који већ поседују "know-how".

Претварање отпада у енергију носи изазове, али предности су вишеструке: од смањења потребе за фосилним горивима и растерећења депонија, до очувања квалитета ваздуха и, коначно, повећања квалитета живота свих грађана. То је пут ка одрживој будућности и прилика да Србија постане пример одговорног развоја у региону.

Телеграф