"НЕ БРАТ НА БРАТА, ВЕЋ БРАТ ЗА БРАТА" На огроман талас насиља блокадера држава одговара дијалогом! Председник Вучић и лидер Вучевић усредсређени на мир и стабилност
Почетак Божићног поста, којим православни верници почињу припреме за празник Христовог рођења, као и време адвента (дошашћа), када пак, западни хришћани крећу у своје духовне припреме пред најрадоснији хришћански празник, доба је и опраштања, али и промишљања. Нажалост, трагични догађаји у претходних годину дана у нашој земљи дају нам свима за право да погледамо шта се све дешава око нас.
Огроман талас насиља, диригован од стране блокадерске опозиције и екстремистичких група, довео је до страшних подела у друштву.
Блокадерски фронт, вођен слепом мржњом према држави, председнику Александру Вучићу, као симболу напретка Србије, инсистира на тешким
поделама међу грађанима наше земље, стигматизацији политичких и идеолошких противника, те потпуном изостанку могућности другачијег мишљења.
Са друге стране, највиши државни представници позивали су и позивају увек на дијалог, на разговор и превазилажење дубоко ископаних ровова и разлика. Пре неколико дана, били смо сведоци једне изузетне реченице саветника председника Републике Србије и лидера Српске напредне странке Милоша Вучевића која гласи: Наша политика је мир, не брат на брата, већ брат за брата.
Овакав став Милоша Вучевића је несумњиво државнички, али првенствено људски, хришћански. На дијалог са политичким противницима увек и редовно позива и председник Александар Вучић. Политика председника Вучића је усредсређена на грађење мостова, толеранцију, мир, стабилност и међусобно разумевање. Свакако најбољи епигон ове политике, и њен најзначајнији корифеј уз председника Вучића, јесте управо Милош Вучевић. Нећемо овом приликом подсећати колико је тренутно сукоба и подела у свету и
колико је то немерљива штета за милионе људи на свим континентима.
Држава ван сваке сумње непоколебљиво мора да стоји на чврстим позицијама одбране националних интереса. Међутим, било каква политика мржње, сукоба, подела, стигматизације и прогона, може да буде само контрапродуктивна. Уосталом, по понашању значајног дела рушилачке опозиције и блокадерског покрета, то се може најјасније и
видети. Са друге стране, чак и када се неко евентуално не слаже са свим аспектима политике тренутне власти, ипак, уколико је државотворна особа, патриота, те личност која се залаже за кључне хумане вредности, попут рецимо толеранције, мира, суживота, међусобног уважавања и поштовања, може, треба, па чак и мора, ма колико ово јако звучало, управо следити мисао Милоша Вучевића.
проф. др Борис Стојковски