ЕВО С КОЛИКОМ ПЛАТОМ БИ БИО ЗАДОВОЉАН ПРОСЕЧАН ЗАПОСЛЕНИ У СРБИЈИ Велико регионално истраживање открило шта радницима највише треба

У Србији је у истраживању учествовало 3.273 испитаника.

Плата је и даље главни и пресудни фактор приликом одабира посла. У Србији тако одговара око 66 одсто испитаника, чиме се наша земља приближава регионалном просеку. Хрватска притом изразито предњачи, чак 74 одсто испитаника тамо сматра да је управо плата кључна у одлуци да ли ће прихватити одређени посао, објавио је регионални сајт за запошљавање Инфостуд.

Одмах иза зараде, кандидати у Србији најчешће наводе међуљудске односе као други најважнији фактор.

Више од 60 одсто запослених каже да им је важно да раде у тиму где постоји међусобно поштовање и добра комуникација, што је готово идентично резултатима у БиХ и Северној Македонији. У Хрватској је тај удео нешто већи и износи око 67 одсто испитаника, што указује на благо виша очекивања у погледу организационе културе.

Следе фактори везани за радно време, флексибилност и општи баланс живота и посла, што истиче око трећине радника у Србији. Сличан образац уочен је и у околним земљама, иако се у Хрватској флексибилност чешће подразумева.

Код око једне трећине испитаника важну улогу има и могућност учења и напредовања, тема која је у Србији израженија него у Хрватској, али мање него у БиХ.

Сигурност посла јесте важна, али не пресудна: наводи је нешто мање од 20 одсто радника, што Србију поново смешта између Хрватске (где је осећај стабилности већи) и БиХ (где је несигурност чешће присутна).

Сигнал послодавцима да морају бити конкурентнији

Подаци откривају висок ниво мобилности радника у Србији. Током претходне године, 37 одсто запослених променило је посао, практично сваки трећи радник. Тај ниво мобилности веома је сличан БиХ и Северној Македонији, док Хрватска бележи нешто нижи ниво промена.

Оно што посебно привлачи пажњу јесте планирано понашање радника у наредном периоду: 59 одсто испитаника у Србији планира да промени посао током наредних годину дана. Другим речима, више од половине запослених прати тржиште рада и разматра нове прилике, чак и ако су тренутно запослени.

У оваквим околностима послодавци више не могу рачунати на то да ће лојалност долазити сама по себи, морају имати јасну и снажну понуду која ће раднике мотивисати да остану.

На питање да ли се плаше да би могли остати без посла, 30 одсто запослених у Србији одговара потврдно, што значи да се сваки трећи радник повремено осећа несигурно. Ово је очекиван ниво за тржиште које често пролази кроз економске и структурне промене.

Са друге стране, 42 одсто испитаника каже да се не плаши, док 28 одсто о томе уопште не размишља. Србија се тако налази на средини регионалне скале: радници у Хрватској осећају најмању несигурност, док је у БиХ тај страх најизраженији. У Србији је ситуација уравнотежена, људи углавном не живе у страху, али су довољно свесни да сигурност није увек загарантована.

Истраживање даје јасну слику очекивања запослених у вези са износом који је потребан за нормалан живот. На основу одговора испитаника израчунате су очекиване просечне нето плате по земљама:

• Хрватска: око 1.650 евра
• Србија: око 1.165 евра
• Северна Македонија: око 1.075 евра
• Босна и Херцеговина: око 1.050 евра.

У Србији се посебно издваја податак да 64 одсто испитаника очекује плату у опсегу од 730 до 1.330 евра. То значи да готово две трећине радника сматра да би управо тај оквир омогућио пристојан живот, износ који није луксузан, али обезбеђује стабилност и могућност дугорочног планирања.

Овај распон очекивања Србију јасно смешта у средину регионалне лествице: изнад БиХ и Македоније, али испод Хрватске, што се у потпуности уклапа у разлике у трошковима живота и стандарду у свакој од земаља.

(Biznis)