РАФИНЕРИЈА НЕ ДОПРИНОСИ РУСКОМ НАПОРУ ЗА РАТ У УКРАЈИНИ, ШТА СУ ОНДА ИДЕЈЕ? Станић: Деривата ће бити, апокалипса су секундарне санкције
БЕОГРАД: Бојан Станић из Привредне коморе Србије изјавио је данас да, упркос притисцима и актуелним изазовима око санкција које погађају Нафтну индустрију Србије (НИС), не постоји никаква реална опасност да Србија остане без нафтних деривата и додао да би увођење секундарних санкција парализовало целу привреду, али је вероватноћа да се то догоди мала.
"Увођење секундарних санкција би утицало на финансијски систем и то би парализовало целу привреду. Али опет, то је апокалиптичан сценарио. То су неприхватљиви ризици, па се често узимају у разматрање, иако мала вероватноћа да од тога дође. Више се поставља као теоретска могућност", рекао је Станић за Танјуг.
Станић је нагласио да не постоји земља која је остала без горива и гаса у Европи, укључујући Украјину која је у рату већ скоро четири године.
"Не постоји земља која је искључена у потпуности од финансијског система, која није у неком ратном сукобу, која нема неке санкције као што су, на пример, увели према Русији. И опет, њихов финансијски систем се у једној одређеној мери одржава у смислу контаката са Западом", додао је он.
Како је навео, Влада Србије поставила је рокове за проналажење решења за излазак руског капитала из НИС-а, односно продаја некој трећој страни или потенцијалним откупом од стране Србије под фер условима и додао да је тешко замислити шта тренутно САД и Русија мисле о ситуацији са НИС.
''Тешко је замислити шта су њихове идеје и зашто постоји оволика тензија око рафинерије која не доприноси значајно руском напору да одржи рат у Украјини, у смислу капитала. Србија је опет једна земља која има дипломатске односе са обе државе и која је на неки начин значајно укључена у економску сарадњу са тим земљама. Посебно са Америком - економска сарадња, без обзира на све ово, је значајно порасла", казао је Станић.
Објаснио је да Србија не може тако лако да донесе одлуку о принудном преузимању НИС због традиционално добрих дипломатских односа са Русијом.
"Морамо да сачекамо. Када људи кажу, влада ништа није преузела, па како не? Мора да се укаже на то какав су санкције притисак на нашу привреду. То је врло погубно, уколико дође до тих секундарних санкција'', навео је Станић.
Како је рекао, учешће руског гаса на тржишту Србије пало је са 95 одсто на 80 до 85 одсто и додао је да Србија све више ради на диверсификацији снабдевања гасом.
"Није речено да ћемо ми одустати од руског гаса, него ће морати да се траже алтернативни правци снабдевања како бисмо повећали диверсификованост. То нам је посао за будућност, да се диверзификујемо у сваком случају. А ми то већ радимо", рекла је она.
Станић је нагласио да у Србију све више долази гас из Азербејџана.
Како је навео, страхови везани за санкције често се заснивају на искуству из периода деведесетих када је Србија била под санкцијама Уједињених нација и нафта се набављала илегалним токовима.
"Данашње санкције су усмерене према НИС, али додирују различите сегменте наше економије и друштва", објаснио је он.