ВОЗАЧИ ОВО ОБАВЕЗНО МОРАЈУ ЗНАТИ Како се и када користе дуга светла на аутомобилу, ево шта каже закон о саобраћају У ОВИМ СИТУАЦИЈАМА ЈЕ КАЖЊИВО

Правилном употребом дугих и кратких светала, ми нисмо само пристојни, већ водимо рачуна и о другим возачима, али и о рањивијим категоријама учесника у саобраћају. У ситуацијама заслепљености, постоји реалан ризик да возач пешака не уочи или да га види сувише касно, када нема ни простора ни времена да реагује. 

Са нашим саговорником причали смо о томе шта прописује Закон о безбедности саобраћаја када је реч о употреби дугих светала на путевима, у којим ситуацијама се никада не користе и зашто возачи греше када користе јефтине ЛЕД сијалице. 

"Важећи Закон о безбедности саобраћаја на путевима употребу дугих светала прописује за ноћне услове вожње, на делу пута који није осветљен уличном расветом. Закон не прави разлику према категоријама пута, те исто правило о потреби и начину коришћења дугих светала у ноћним условима важи на сваком путу, укључујући ауто-пут, осим ако је у питању део ауто-пута који је осветљен уличном расветом. Околност да је ауто-пут врста пута која поседује физички одвојене коловозне траке и заштитну ограду која раздваја смерове кретања, није такође специфична околност која мења општа правила о употреби дугих светала и правила када уместо дугих треба користити кратка светла у ноћним условима вожње", каже Миљевић на почетку разговора. 

Кад се користи кратко светло

Управо зато што су правила у погледу коришћења светала на ауто-путу иста, исти су и услови под којима је возач и у ноћним условима на ауто-путу дужан да уместо дугих користи кратка светла. 

"Основна ситуација када је потребна употреба кратких светала јесте случај мимоилажења са возилима из супротног смера, а поједини возачи су у заблуди да заштитна ограда прави баријеру и не смета возачима из супротног смера."  

Такође, каже да је закон јасан у неким сегментима. 

"Апсолутна је обавеза, а не препорука, да се уместо дугих користе кратка светла при мимоилажењу и на одстојању мањем од 200 метара. Међутим, у неким сегментима, закон је недовољно јасан, па поред обавезе да се при мимоилажењу кратка светла користе на одстојању мањем од 200 метара, ова обавеза постоји начелно и на већим одстојањима када возач оцени да светлом свог возила заслепљује возача који му долази у сусрет. У питању је недовољно прецизно и јасно дефинисана одредба, јер је нереално очекивати да возач може да оцени да ли заслепљује возача који му долази у сусрет." 

Дуга светла сметају на мање од 200 метара

Истиче да закон не дефинише прецизно на којем одстојању од возила испред себе возач треба да са дугих пређе на кратка светла. 

"Ту само постоји одредба да возач не сме да 'омета возача испред' дугим светлима. Постоје неке процене, базиране на истраживањима, које такође указују да употреба дугих светала на удаљености мањој од 200 метара смета возачу испред - услед рефлексије у унутрашњем и бочном ретровизору, али сматрам да је овде закон требало да успостави једнак стандард, а не да режим коришћења светала у односу на возило испред остави возачу на оцену."

Поред дугих светала, истиче, увек треба популарисати и позициона светла, нарочито значај задњих позиционих светала. 

"Доста је возила са неисправним задњим позиционим светлима или са само једним исправним позиционим светлом. То је у условима ноћне вожње ван насеља и на неосветљеном делу пута једнако опасна ситуација, јер возач који сустиже возило са неисправним задњим позиционим светлима има ризик да такво возило не види", објашњава Миљевић. 

"Дуга светла у центру града упале из незнања или бахатости"

Што се тиче возила која у центру града на путу осветљеном уличном расветом користе дуга светла, нема дилеме.

"Таква појава није дозвољена, а мотиви су различити - незнање, непажња (случајно укључивање дугих светала), бахатост (бити 'виђен'), а неретка је и појава возача који услед квара кратких светала користе дуга светла, не помишљајући да једноставно поправе кратка. Та замена услед квара је забрињавајућа и за њу нема оправдања." 

Кад је реч о максимуму лумена по светлу, наш саговорник каже да закони у Србији то не дефинишу, али не може се рећи да не постоје никакви прописи. 

"Наши прописи нису само домаћи, ми смо потписници међународних споразума који детаљније дефинишу техничке критеријуме и услове у погледу светала на возилима, те смо потписници Женевског споразума из 1958, чиме припадамо чланицама међународног споразума који дефинише јединствену хомологацију возила, по основу којег постоји и ЕЦЕ правилник. 

Међутим, и ова хомологација не поседује критеријуме у луменима, али дефинише услове у погледу расподеле светлосног снопа, боје светала и њихове усмерености. Возило које не испуњава стандарде по наведеним међународним актима, технички је неисправно и у Србији", истиче Миљевић. 

"Нису исто халогене и ЛЕД сијалице"

По коментарима возача са мрежа, проблем су и ЛЕД сијалице у кућиштима фарова који су за халогене јер они имају другачију оптику, а додатно погоршавају ствар јефтине ЛЕД сијалице.

"Вероватно оно што свима боде очи у вожњи нису дуга светла већ неоригинални ЛЕД фарови које људи масовно уграђују. Вероватно су јефтинији, али ненормално је да ти фарови имају јачину фудбалских семафора", издвојили смо коментар са друштвених мрежа. 

Адвокат Миљевић каже да стављање ЛЕД сијалица у халогена кућишта није добро решење, а и не испуњава стандарде хомологације. 

"Халогене и ЛЕД сијалице су потпуно различити начини осветљавања возила, другачији им је и фокус и геометрија. Само у ретким ситуацијама и у ретким моделима постоји предвиђена могућност да се без сметњи у халогено кућиште угради ЛЕД сијалица, али за већину модела, уграђивање ЛЕД сијалице у кућиште халогеног фара аутоматски води до тога да је такав фар изгубио хомологацију. И опет није проблем недостатак прописа, већ њихова непримена приликом испитивања техничке исправности возила", јасан је наш саговорник.

Законом забрањена дуга светла по магли

Многим возачима велики проблем у вожњи су дуга светла по магли када се упале на отвореном путу па направе бели зид. Што се тиче ове ситуације, Миљевић је јасан. 

"Вожња са дугим светлима по магли не само да није препоручљива, него је и законом забрањена. Разлози опет леже у оптици, дуго светло се у магли ломи, што прави проблем и возачу који долази из супротног смера и возачу возила који управља по магли са дугим светлима. Возач из супротног смера при употреби дугих светала у магли је заслепљен, а возач који управља дугим светлима има мању видљивост него што би је имао коришћењем кратких светала", каже Владимир Миљевић.

(Blic.rs)