СОМБОРСКИ ИНДЕКС КОРИСТИЛИ НАУЧНИЦИ ИЗ 60 ЗЕМАЉА Академик Иван Гутман овековечио родни град у науци
Захваљујући науци, култури, уметности и спорту Сомбор је, као колевка многих дисциплина, надалеко познат, а од ове године, чувени сомборски шафл, специфични потез кошаркашког НБА чаробњака Николе Јокића, има конкуренцију у свету науке.
Наиме, најцитиранији српски научник Иван Гутман, академик САНУ, професор емеритус и светски признат теоријски хемичар и математичар, овековечио је име свог родног града тако што је у свет науке на велика врата увео термин сомборски индекс. Сомборци су више о томе могли да сазнају на промоцији истоимене књиге у простору „Студио 99“ овдашњег Народног позоришта.
- Мада сам највећи део радног века провео ван родног града из њега никада заправо нисам ни одлазио, а уручење престижне градске Октобарске награде ме је понукало да се свом граду некако и одужим – појаснио је Гутман мотиве за именовање новог термина у теоријској хемији на промоцији књиге коју поред њега коауторски потписује и Милан Степановић, сомборски публициста. – На идеју да термин сомборски индекс, као тополошки спој графичких и нумеричких својстава хемијских једињења, искористим у свом теоријском раду објављеном 2021. у престижном научном часопису Match дошао сам годину дана раније, током дуготрајних хемодијализа у сомборској болници.
Гутман је суграђанима на промоцији књиге признао и своје, показало се неоправдане страхове и недоумице:
- У страху од могуће бруке био сам врло дискретан пошто не би било први пут да се неки нови термин једноставно не прими у широј научној заједници.
Дуги низ славних научника
Свој допринос књизи „Сомборски индекс“ дао је и публициста и завичајни повесничар Милан Степановић освртом на Сомборце и оне који су се у њему школовали или су у њему радили, а који су пре више од два века упалили лучу знања. Врло прегледно и едукативно наведени су великани од Аврама Мразовића, преко доктора медицине Јожефа Бикија и Михаела Рафаела фон Гелеиа из 18 века, Ивана Југовића односно Јована Савића и Јована Хаџића све до др Гутмана и његовог младог колеге др Игора Паштија, најмлађег доктора науке у историји матичног београдског Факултета за физичку хемију и дописног члана САНУ.
Од момента објављивања овог рада под званичним називом „Геометријски приступ тополошким индексима заснованим на степенима – сомборски индекс“ па до данас, термин који слави родни Гутманов град нашао се у насловима преко 640 научних радова, док се његово цитирање броји хиљадама. Њиме су се бавили научници у преко 60 земаља од САД до Монголије и Индонезије, а куриозитет је да кинески научници који у својим радовима користе идеограмско писмо једино придев „сомборски“ искључиво пишу, за њих неуобичајеном, латиницом.
- Мада је у питању искључиво теоријски рад, на моје изненађење, сомборски индекс је пронашао и пут до пректичне примене, којом се као теоретски хемичар не бавим. Тако је овај индекс заступљен и у радовима који се баве истраживањима и новим нестероидним противупалним и лековима против гљивичних инфекција, док је изненађење да је сомборски индекс пронашао своју практичну примену и у пољима које немају никакве везе са хемијом, као што су повезивање преко интернета, мрежног повезивања или избора места за изградњу термоелектрана и побољшавања ефикасности вакцинационих центара – није крио своје задовољство због праве „епидемије“ кориштења термина „сомборски индекс“ у светској научној заједници Иван Гутман, један од највећих живих научника са ових простора.