СРПСКИ ФРИЛЕНСЕРИ МАСОВНО НАПУШТАЈУ ПЛАТФОРМЕ Преломна тачка - плате пале, мање је прилика а више неизвесности

То су оцене учесника конференције у организацији Центра за друштво и технологију Ре:пеопле на којој су представљени најновији подаци гиг економије Југоисточне Европе.

Мерење Гигметра Србија за октобар 2025. открива да се домаћи гиг екосистем налази на својеврсној преломној тачки, односно радника је мање, конкуренција је оштрија, а зараде први пут после три године бележе пад.

У само шест месеци чак 13 одсто српских гиг радника напустило је Апворк, највећу глобалну платформу за онлајн рад. Стопа одлива готово је четири пута већа него у мају, што истраживачи Центра за друштво и технологију повезују пре свега с падом глобалне тражње.

Док су међународне компаније смањивале обим ангажовања фриленсера, домаћи радници суочили су се са све мањим бројем пројеката и повећаном конкуренцијом.

“Мање је прилика, више је неизвесности и све више радника бира стабилније опције које нуди традиционално тржиште рада“, истиче Бранка Анђелковић.

Одлив радника прати и пад зарада. Просечна тражена сатница спустила се за 2,3 одсто и сада износи 23,9 долара. Иако је и даље виша од просека централне и источне Европе, нижа је од онога што зарађују гиг радници у западној Европи. Истовремено, број оних који у тренутку мерења имају активан ангажман је смањен. Од 100 активних налога тек 39 је радило, четири процентна поена мање него у претходном циклусу.

Посебну димензију промена открива регионална анализа. Иако Београд и даље држи доминантну позицију, окупљајући чак 41,7 одсто свих гиг радника у земљи, релативно јачање престонице не значи и њен раст – већ брже пражњење других региона.

У Војводини и Јужној и Источној Србији забележени су највећи одласци, па се укупно чак 84,9 одсто гиг радника сада налази у урбаним срединама.

“Београд делује све јачи само зато што остатак земље брже губи гиг раднике”, објашњава Владан Ивановић, главни истраживач Гигметра.

Променила се и родна структура дигиталног тржишта рада. Удео жена порастао је на 35,2 одсто, што је последица бржег напуштања платформи међу мушкарцима. Жене данас предњаче у уносу података, административним пословима и областима писања и превођења. Али упркос нумеричком расту, јаз у заради остаје изражен: гиг раднице зарађују око 81,6 одсто тражене сатнице својих мушких колега. Мушкарци и даље доминирају у најплаћенијим пољима, попут развоја софтвера, где је потражња традиционално најстабилнија.

На професионалној мапи гиг тржишта десио се занимљив заокрет. Док су области развоја софтвера, креативних услуга и мултимедије забележиле највећи пад броја радника, сегмент уноса података и административних послова чак је порастао.

Истраживачи сматрају да је реч о двоструком ефекту – са једне стране АИ је преузео велики део посла који су некада обављали почетници и приправници на традиционалном тржишту, а са друге стране радници са базичним вештинама на платформама траже оно што им је најлакше доступно.

“Многи млади са основним дигиталним знањима више не могу да уђу у компаније на најнижим позицијама јер их је вештачка интелигенција учинила сувишним. Зато се окрећу гиг раду, али не у високо плаћеним, већ у најједноставнијим сегментима“, каже Љубивоје Радоњић.

Тржиште се тако преструктурише ка пословима ниже сложености, док знањем најинтензивније професије бележе највећу контракцију. То потврђује и податак да радници са софистициранијим вештинама знатно ређе напуштају платформе, јер је њихов рад теже заменљив – како глобално, тако и локално. Ипак, раст конкуренције и пад потражње утичу и на ове сегменте, па се смањење броја радника, иако спорије, осећа и у области професионалних услуга и софтверског развоја.

Све јасније се види да гиг платформе више нису резервисане само за ИТ експерте. Велики број радника улази у дигитални сектор као у алтернативу несигурним и слабо плаћеним пословима на домаћем тржишту, често га користећи као допунски извор прихода. Управо та динамика објашњава парадокс да неки сектори расту, иако зараде стагнирају или падају.

Како објашњава професор Зоран Калинић, гиг рад све више постаје уточиште за оне који нису успели да се уклопе утрадиционално тржиште, али и за оне који својим вештинама не могу да уђу у високо специјализоване дигиталне професије.

“У периоду смањене тражње све више српских радника на платформама попут Апwорк-а окреће се потрази за стабилнијим, дугорочнијим ангажманима и предвидљивим приходима. Дигитално тржиште остаје простор отворен за нове уласке, али све више зависи од глобалних трендова, промена у пословним праксама компанија и брзине усвајања дигиталних вештина у Србији”, закључак је конференције у организацији Ре:пеопле Центар за друштво и технологију.

Biznis.rs