ДА ЛИ СРПСКИМ ФРИЛЕНСЕРИМА НОВИ АМЕРИЧКИ ЗАКОН ПОСЛОВНУ СРЕЋУ КВАРИ? Прети им губитак клијената са „друге стране баре“
Да ли ће српски фриленсери изгубити америчке клијенте због новог закона у САД? Предлог закона који је почетком септембра представљен у Сенату Сједињених Америчких Држава под називом HIRE Act (Halting International Relocation of Employment Act) изазвао је бурне реакције широм света.
Његова суштина је да Америка жели да задржи послове код куће, а не да их “извози” у друге земље путем аутсорсинг модела.
Међутим, начин на који то планира да учини могао би знатно да промени односе на глобалном тржишту дигиталних услуга.
Према предлогу закона, америчке компаније би морале да плаћају додатни порез од 25 одсто на све исплате страним аутсорцинг фирмама, односно онима које пружају услуге америчким потрошачима изван граница САД. Уз то, губи се и могућност пореског одбитка тих трошкова, што значи да плаћања ка иностранству више неће моћи да се рачунају као расход при обрачуну пореза на добит.
Све исплате мораће да буду пријављене, а новац који се прикупи од овог пореза преусмерава се у фонд за образовање и преквалификацију америчких радника. Идеја законодавца је да се тиме подстакне запошљавање у домаћем ИТ сектору, смањи зависност од иностраних сарадника и ојача америчка радна снага.
Иако је предвиђено да порез плаћају америчке фирме, ефекти би могли да се прелију и на стране извознике ИТ услуга, укључујући и Србију. Како у разговору за Бизнис.рс објашњава пореска саветница Гордана Аритоновић, компаније из САД би, желећи да задрже исти трошак пословања, вероватно покушале да смање хонораре иностраним сарадницима.
„Ако би желеле да задрже постојећи буџет хонорари би морали да буду нижи за око 20 одсто. Када се урачуна и чињеница да та плаћања више не би била призната као расход, реално је очекивати смањење од чак 35 до 40 одсто“, каже Аритоновић.
Другим речима, порез формално плаћа америчка страна, али би финансијски терет могао да падне и на стране раднике – фриленсере, програмере и аутсорцинг компаније које сарађују са клијентима из САД.
Упркос драматичним насловима у медијима, Гордана Аритоновић истиче да Америка тренутно једноставно нема довољно домаће радне снаге која би могла да замени иностране ИТ сараднике.
“Закон је још у нацрту, без јасне подршке стручне јавности и без прецизне разраде како би се спроводио у пракси. Зато за сада нема разлога за панику“, наводи наша саговорница.
Према њеним речима, америчко тржиште рада у ИТ сектору и даље зависи од глобалне експертизе.
“Уколико би закон заживео примена би била компликована, а америчке компаније би могле да изгубе конкурентску предност. Зато је вероватноћа да HIRE Act уђе у пуну примену релативно мала”, објашњава Аритоновић и саветује да српске ИТ фирме и фриленсери прате развој ситуације, јер евентуална примена ових мера може утицати на цене и начин уговарања послова.
Најава ХИРЕ Ацт-а поклопила са променама у глобалном гиг сектору. На најпознатијој платформи Upwork број активних радника из Србије у последњих шест месеци опао је за три одсто, према подацима мерења Гигметра из маја ове године. Ипак, у поређењу са периодом када је пад износио скоро 19 одсто, овај благи пад може се тумачити као стабилизација.
Према анализи Гигметра, разлог је комбинација фактора – засићеност понуде, боља понуда послова у земљи и стални одлазак радне снаге из Србије (између 25.000 и 27.000 људи годишње).
Упркос томе дигитални сектор остаје живахан и тражен, посебно у областима као што су вештачка интелигенција, сајбер безбедност и развој софтвера, где су плате и до 45 одсто више него у другим ИТ областима.
Истраживања показују да чак 43 одсто гиг радника тренутно има активне пројекте, што је раст од 1,5 процентних поена. Међутим, раст се углавном односи на искусне раднике. Почетници на тржишту имају све мању шансу да добију ангажман, јер компаније траже доказане стручњаке.
