ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АЛИМПИЈЕ Светац који је победио кугу и ујединио народну веру СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ЈЕСТИ ОВУ ВРСТУ МЕСА

У црквеном календару овај дан је означен црним подебљаним словом, а не тако мали број Срба, Алимпија слави као своју славу. 

Према веровању, овај светац је у посту и молитви на стубу провео 53 године.

Свети Алимпије Столпник, хришћански аскета из 7. века. Рођен је око 522. године у веома побожној породици, у Андријанопољу. Још као мали, био је предан на службу Богу. 

Иако вољен од свих, тежио је усамљеничком начину живота, па се, тражећи мирно место за потпуно предавање Богу, зауставио на неком гробљу од кога су људи бежали. Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота. Због тога је назван столпником. 

После неког времена подсмевања и чуђења, на шта се Алимпије није обазирао и није дозволио ниједном искушењу да га поремети, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски. 

У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра. 

Он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу. По предању, Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године у време цара Ираклија. 

Кажу да су се још пре његовог рођења показали неки знаци по којима се могло видети да ће његов живот бити чудесан. Према приповедању овај светац је строгим постом и стрпљењем разних недаћа скоро све пустињаке превазишао. 

Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Светој гори. 

Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника. Поштован је и у католичкој и у православној цркви.

Свети Алимпије на икони се представља у аскетском, тј. пустињачком оделу како седи на свом столпу. 

Он је заштитник стоке, па се зато на његов дан не упреже стока. По предању, он је прегазио кугу и од тада се она не јавља. 

Иако празник Свети Алимпија није заповедан, а тиме и нерадан за вернике, његов култ је распрострањен код Срба и слави се и као крсна слава. 

У Србији се, у неким крајевима назива и Свети Ђорђе Алемпије. То је зато што се тога дана слави спомен освећења два храма Св. великомученика Георгија, у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у један. 

Верује се да је Свети Алимпије учини многа чудеса благодаћу Христовом. Болне је исцељивао, ђаволе из људи истеривао и будућност је предсказивао. 

14 година пре смрти, ноге су му биле поражене љутом болешћу, те за све то време он није могао да стоји већ од самог престављења свог лежао је на једној страни. И када су његови ученици желели да га окрену на другу страну, он им то није дозвољавао. 

Према народној традицији, не ваља ни да се на овај дан једе говеђе месо. Отуд, нарочито, у источним деловима Србије, да би "кући кренуло", на трпези на овај дан не сме да се нађе кравље, говеђе, јунеће месо. 

Као и на све друге велике православне празнике, и на овај би, барем што се народне традиције и обичаја тиче требало прескочити све тешке послове. 

Telegraf.rs