ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ „ЈОВАН МИКИЋ СПАРТАК“: Комаров и Андрић најбољи спортисти 2025.
Годишња награда за најуспешније спортисте која носи име „Јован Микић Спартак“ традиционално је додељена 58. пут. До сада је овим признањем награђено 940 спортиста, спортских радника, новинара и стручњака из различитих спортских области.
Награда за најбољег спортисту припала је рвачу Пролетера Александру Комарову, који се окитио златном медаљом на Светском првенству у Загребу у грчко-римском стилу, у категорији до 87 килограма.
– Велика ми је част што сам добитник престижне награде. Хвала клубу и рвачким савезима Војводине и Србије без којих не бих могао да остварим овај успех. Надам се новим медаљама и резултатима – рекао је Комаров, који је ожењен нашом прослављеном рвачицом Невеном Вуловић, са којом живи у Крагујевцу.
Новосадски Џудо клуб добио је најбољу спортисткињу – Александру Андрић. Она се такмичи у кадетској и јуниорској конкуренцији, али је стигла и до бронзане медаље на сениорском Европском првенству у категорији до 70 килограма. Награду је примила њена мајка Јелена Андрић, пошто је Александра на припремама у Јапану.
Велику улогу у успесима спортиста имају и тренери, а награду за најбољег освојио је Симо Болтић, тренер у Кајак-кану клубу „Таркет“ из Бачке Паланке. Његов ученик Страхиња Радосављевић окитио се златним медаљама на Европском и Светском првенству у конкуренцији кајакаша до 23 године.
За најуспешнију спортску организацију проглашен је Рвачки савез Војводине, а награду је примио председник РСВ Роберт Молнар.
Најбоља спортска радница је проф. др Милена Микалачки, активна у организацији „Спорт за све Војводине“. Поред тога, дописни је члан бројних стручних часописа, учествовала је у изради стратегије развоја спорта у Војводини, а аутор је више од 300 научних и стручних радова.
Посебну награду за животно дело добио је истакнути спортски радник из Ирига, Лазар Пилиповић – Бели. Пилиповић је више пута награђиван за несебичан рад са младима, има више од 40 година радног стажа, заштитно је лице и почасни грађанин Врдника, а омиљено је име у Иригу.
– Немам трему, али сам узбуђен. Мој пут је постао животно дело. Имао сам позиве да радим у иностранству, али су ме награде и добар однос са спортистима задржали у Србији, то ми не да да одем – рекао је Пилиповић.