СВАКА КУЋА ИМА СВОЈУ ТАЈНУ Зрењанинске домаћице откриле како настаје чесница и кад је треба умесити

Чесница је најсјанија звезда на божићној трпези, али нема Божића ни без колача, торти, слаткиша… Зато су учеснице фестивала показале шта се још, осим чеснице, нађе на божићној трпези. Припрему чеснице прате различити обичаји, а они се разликују не само од севера до југа Србије, него и од села до села. Чесница се припрема на Бадњи дан или рано ујутру на Божић.

Јужно од Београда, меси се као бесквасни хлеб, од пшеничног брашна. Вода за тесто доноси се са извора или из бунара. и зове се „јака вода“, јер по предању она има благотворну снагу. И брашно се узима, према обичајима, из пуног џака. У чесницу се обавезно убацује новчић, који се чува и поново убацује у тесто из године у годину. Негде се у тесто ставе и фигурице од дреновог дрвета које представљају живину, волове, краве, свиње, пчеле… Негде се убацују и зрна жита, боба, ораси…

У Војводини се чесница прави као слатки колач, од домаћих тегљених кора. Фил за чесницу је од млевених ораха, шећера и меда. Негде у тај фил домаћице стављају и суво грожђе и суве смокве. Личи на баклаву али није, јер је војвођанска чесница изразито сува. И у ову чесницу се ставља новчић. Од срећног налазача домаћин откупљује новчић, који се до следећег Божића чува на икони.

У Србији се чесница ломи на почетку ручка, а ломе је и деле искључиво домаћин и син, или други млађи мушки члан породице. Када преломе чесницу на два дела, пољубе обе половине, а онда се након тога они пољубе три пута уз речи: „Мир Божији, Христос се роди, поклањам се Христу и Христовом рождеству“. Овај поздрав такође се понавља три пута, а затим се половина чеснице подели укућанима и почиње ручак.

У Војводини се чесница не ломи него сече и дели укућанима. Колико има женске деце удате у другим кућама, толико се парчади чеснице оставља за њих. И једно парче се увек остави за путника намерника. Обичаји су различити, али симболика је иста. Чесница је ту да се око ње окупе укућани и да се прослави рођење Исуса.

Осим чеснице, у многим кућама се уочи Божића месе и обредни хлебови. У питању је обично квасно тесто, дакле тесто од воде, квасца, мало соли, уља и брашна. Посебни су јер се за Божић посебно моделују и украшавају. Ти фигурални хлебови се зову „закончићи“. Тако хлеб може бити у облику куће, па су на њему представљени сви укућани, укључујући мачку и пса. Нека вешта домаћица може умесити и хлеб у облику краве или свиње, овчарника, њиве или ливаде.

Чесница се разликује од села до села, а некад и од куће до куће. Рецепти се преносе са колена на колено, онда се временом мало и мењају.

– Код нас у кући чесница се прави на два начина. Меси се као погача, а правимо је и на традиционалан војвођански начин. Чесница у облику погаче прави се од квасног теста, у њу се стави новчић. Ломе је укућани, а најсрећнији пронађе новчић. Тај новчић откупи домаћин, глава породице, и он се задене за икону, где стоји до следеће године. Моја кћерка чесницу прави са корама, орасима, сувим грожђем… Војводина је позната по томе што у њој живи много националности, сви имају своје обичаје, а ми их поштујемо и чувамо – каже Нада Влаисављевић из Тараша.

У Орловату, селу у близини Зрењанина, јако је важно, на пример, да се тесто за коре за чесницу умеси са водом из бунара у дворишту. Неке домаћице воле да чесницу прелију медом.

Са квасцем или од тегљених кора, са сувим грожђем или без њега, са прах шећером или медом, тек чесница је један од најлепших обредних колача на овим просторима.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.