ОВО НЕ УЛАЗИ У МИНИМАЛАЦ И ПЛАЋА СЕ ДОДАТНО Обратите пажњу ДА ВАС НЕ ПРЕВАРЕ
Минимална зарада у 2026. години биће највиша до сада, али са њом расту и обавезе послодаваца и број дилема код радника. Док нова сатница од јануара доноси веће износе, закон јасно прописује да у минималац улази само основна цена рада и број сати — док топли оброк, регрес, минули рад, ноћни и прековремени часови морају бити плаћени посебно. Свака супротна пракса је незаконита и основ за пријаву инспекцији.
Док децембарска исплата доноси највећи минималац у 2025. години, већ од јануара стижу нови износи, нова цена рада и нова финансијска оптерећења за послодавце. У децембру минималац је највиши у години и износи око 62.000 динара. Будући да овај месец има 184 радна сата, то аутоматски повећава износ минималца.
Минимална цена рада за 2025. годину износи 337 динара по сату, а минималац у децембру: око 62.000 динара нето. Kада се упорети са претходним месецима, то изгледа овако:
У октобру је било 176 радних сати, а минималац је био нешто виши од 59.000 динара. У новембру са 160 радних сати, најнића плата ишла је око 54.000.
Због мањег броја сати у новембру, радници су тада добили мање од 54.000 динара, што показује колико сатница утиче на крајњи износ.
Од јануара нови минималац
Минимална цена рада од 1. јануара износиће 371 динар по сату. То је повећање од 10,1 одсто у односу на 2025. годину. Процене нето минималца за 2026. годину изгледају овако:
- 160 сати 59.360 дин
- 168 сати 62.328 дин
- 176 сати 65.296 дин
- 184 сата 68.264 дин
У месецима са највише радних сати, минимална зарада прелази 68.000 динара, што ће бити највиши износ до сада.
Веће обавезе послодаваца
На основу просечне плате од 146.564 динара, постављене су нове границе основица:
Најнижа основица: 51.297 динара
Највиша основица: 732.820 динара
Запослени са најнижим примањима биће пријављени на вишу основицу него раније, док они са највишим примањима улазе у веће пореске обавезе.
Неопорезиви део зараде расте на 34.221 динар, што мења обрачун бруто плате и пореза.
Шта улази у минималац, а шта не?
Највећа забуна међу радницима и даље је иста: у минималац улази само основна цена рада по сату и број одрађених сати.
У минималац не улазе топли оброк, регрес, минули рад, прековремени рад, ноћни рад, рад празником, трошкови превоза и путни трошкови.
Ако послодавац тврди да су ови додаци "урачунати у минималац", то је противзаконито.
У јавном сектору ситуација изгледа другачије јер се топли оброк и регрес обрачунавају кроз коефицијент, па се не виде на платном листу. То доводи до нејасноћа, судских спорова и различитих тумачења.
Трошкови расту
Доприноси на зараде у Србији и даље су међу највишима у региону: 19,9 одсто на терет радника, 16,65 одсто на терет послодавца.
Раст минималца и основица значи веће оптерећење за послодавце, нарочито за микро и мала предузећа. Привреда упозорава да би 2026. година могла бити једна од најтежих, јер трошкови расту брже од прихода.
Где раници губе новац?
Највише пријава односи се на кашњење трошкова превоза, "уграђивање" топлог оброка и регреса у минималац, неплаћене прековремене сате, тражење повраћаја дела плате послодавцу, злоупотребе према запосленима са инвалидитетом, лажне пријаве адреса ради већег износа за превоз.
Све ово представља основ за пријаву Инспекцији рада, Пореској управи или синдикатима.