ДЕЛИЛА ЈЕ КАДАР И СА КОНИ НИЛСЕН
ОСЕЋАЛА САМ СЕ КАО ПРИНЦЕЗА! Српска глумица ЗАИГРАЛА У АМЕРИЧКОЈ СЕРИЈИ „Робин Худ”, па проговорила О САРАДЊИ СА ШОНОМ БИНОМ: „Велики је професионалац и сјајан глумац”
Српска глумица Тамара Радовановић ових дана је у фокусу домаће, али и иностране јавности јер осим што је гледамо на биоскопском платну у филму „Повратак Жикине династије”, имала је и, за глумце, не тако честу прилику да се нађе раме уз раме са светски познатим колегама.
Наиме, ова млада глумица играла је у америчкој серији „Робин Худ”, која је комплетно снимљена у Србији, а која се тренутно емитује за страно тржиште путем америчке телевизијске платформе МГМ+ широм света. О томе који су главни изазови у раду на једном иностраном пројекту, у којем је српска глумица добила једну од главних улога, али и колико јој је важно што се нашла у наставку једне од највољенијих филмских франшиза у Србији разговарали смо недавно са Тамаром Радовановић.
Како вам се допала улога Мине која вам је додељена у филму „Повратак Жикине династије”?
– То је једна симпатична улога и надам се да ће се Мина допасти људима. Врло је специфична за овај жанр, зато што је она једна откачена уметница која живи на води. Радујем се што је филм стигао у биоскопе, а мени је било забавно на самом снимању и драго ми је што сам део „Повратка Жикине династије”. Већ сам сарађивала и са редитељем Миланом Коњевићем и са продуцентом Миланом Тодоровићем и они су ме, вероватно знајући мој рад, током читања сценарија препознали у том лику. Отишла сам на кастинг и тако сам и добила улогу.
Осим што је, како сте и сами рекли, Мина откачена, она у филму вози чамац, али и скаче у ледену реку. Да ли вам је то отежало сам рад на улози или је, сасвим супротно, помогло да Мина буде управо другачија од свега што сте до сада играли?
– Река је била ледена. Искрено, то је утицало на то да немам времена да мислим много, тако да сам у овом филму доста природна. Таква је и улога да јој прија „филмска глума” и тај неки француски вајб. То ми је била идеја. Занимљиво је и пријало ми је да пробам да будем што једноставнија у лику, мада се ја радујем и ликовима које треба мало „нагазити” (смех).
Шта, генерално, мислите о франшизи филмова „Жикина династија”? Јесте ли и ви и пре самог снимања наставка били један од фанова претходних остварења?
– Свакако да сам и ја била један од фанова. Мислим да су ти филмови велико наследство у нашој кинематографији, које је јако важно и требало би му се често враћати и у овом новом добу. Зато и мислим да је веома лепо што се десио „Повратак Жикине династије”, јер је ово неки пут који западњаци често практикују са наставцима филмова. Требало би да буде више филмова после којих ћете се осећати добро, тога је увек мало, ја бих рекла. То некако недостаје код нас.
Делили сте кадар и са Николом Којом. Како вам се допала сарадња са њим, а каква са младим Николом Бруном са којим сте били директни партнер?
– Част је била делити кадар са Николом Којом. Јако ми је занимљива сцена ручка у филму и радовала сам се да то снимам. Велики је професионалац и сјајан глумац. Мој непосредни партнер у „Повратку Жикине династије” је Никола Брун. Ми се знамо из заједничког пројекта - серије „Тате”, мада у њој нисмо имали заједничких сцена. Јако сам се обрадовала када сам чула да је он у главној улози у „Повратку Жикине династије”. Слично мислимо када је глума у питању и мислим да смо супер спој.
Тренутно се у Америци емитује серија „Робин Худ” у којој сте добили прилику да играте једну од главних улога. Како ћете памтити то искуство?
– Мени је баш пролетело снимање, а заправо је јако дуго трајало, стварно ми је велика част што сам добила тако велику улогу и да сам успела да изгурам то све са таквим именима и да сарађујем са њима и научим баш свашта од њих. Са Шоном Бином је била дивна сарадња, као и са целом глумачком екипом. Они су врло професионални, непосредни и врло су природни. Памтићу га и по супер улози.
У серији играте дворску даму Селин, која, као и остатак екипе, носи раскошне краљевске костиме. Како су вам се они допали и колико је било тешко носити их, с обзиром на то да делују врло аутентични?
– Сваки костим је рађен за себе и сваки има другачији дезен, заиста импресивно! Рађени су за сваки лик са наменом. Осећала сам се као принцеза. Допада ми се епоха и прија ми жанр. Хаљине су у почетку биле тешке за ношење и требало је савладати ношење, али брзо се навикнете од лепоте. А и раде за лик.
Причу о Робину Худу сви добро знамо. Да ли је и колико у вашој серији она промењена, као што је чест случај са неким новим пројектима у којима се проширује позадина о одређеним херојима и анти-херојима?
– Ово је искрена, сирова прича о хероју кога сви добро познајемо. Додаје познатој легенди магију, пре свега зато што гледамо његов пут. Слојевито је и лепо што је фокус и на љубави. Има све квалитете добро познате приче, а доноси нову магију која је повезана и са историјом и са маштом.
Ово није прва ваша улога у иностраној серији која је снимљена у Србији, али колико је у вашим очима било важно то што сте у „Робину Худу” добили важну и једну од главних улога?
– Већ прво искуство које сам имала са странцима ми је показало да бих ја то можда могла да радим. Посветила сам се раду на језику и повећала себи шансе да уопште дођем на аудицију овог типа. Нико се није надао, ја се прва нисам надала да ћу једног дана играти уз Шона Бина, на пример. Нисам могла ни да претпоставим. Пут ме је навео на то и баш сам задовољна (смех).
Јесте ли имали прилику да се током снимања зближите са холивудским глумцима Шоном Бином и Кони Нилсен, који играју уз вас и шта је најдрагоценије што сте понели са собом сарађујући са светски познатим глумачким звездама?
– Најдрагоценије што сам понела је однос према послу. Како бити професионалац, заинтересован за свој посао безусловно. Колико је важно и опште образовање, као и како бити добар човек. А они су такви. Имала сам прилику да сарађујем са њима на сету. Велико узбуђење и изазов. Кони Нилсон је бескрајно образована, подржава младе глумце. Било је занимљиво у Лондону на премијери. Ишла сам са њом на афтер парти, њеним возилом нас је повела. Великодушна је и предивна.
Колико вам је било значајно то искуство на лондонској премијери и да ли вам се чини да су тамошње премијере гламурозније него код нас?
– Ма било је прелепо. Посебан осећај. Занимљиво. Јако ми је било драго што сам позвана. Протокол је диван тамо. Свако је испоштован. Сваки фотограф је знао кога слика - именом и презименом. То ми је баш било забавно. Мада, могу рећи да сам баш била опуштена. Ваљда кад је нешто тако ново и непознато све делује као кратки филм.
Волела бих каријеру у иностранству
Да ли сте овим пројектом отворили себи можда нека већа врата за каријеру у иностранству?
– Не знам. Покушаћу свакако, али то је баш тешко замислити, али је тешко и да се деси. Тежак је то пут. Једино што је лепо је што је код њих тај процес дуготрајан и занимљив и добро се осећаш, а чак и када не упали, имаш осећај да си нешто добро урадио. Наравно да бих волела.
Како сте задовољни реакцијама публике на серију и да ли је било и коментара странаца на ваш рад?
– Серија је прва по гледности на МГМ платоформи у Великој Британији, Америци и Аустралији, колико знам. Презадовољна сам. Има реакција и све превазилазе моја очекивања. Мени најдражи коментари су они које сам добила од мојих колега са којима сам радила на сету. Они су задовољни и то је најбитније.
Владимир Бијелић
