(ФОТО) ОВА КУЋА ЈЕ ВИДЕЛА РАЗАРАЊЕ И ОБНОВУ НОВОГ САДА Сведок из пепела и даље чува тајне из 18. века СМАТРА СЕ НАЈСТАРИЈОМ ЈЕДНОСПРАТНИЦОМ У ЦЕНТРУ ГРАДА
На самом крају најпрометније пешачке улице у Новом Саду, тамо где се у сенци Саборне цркве и Владичанског двора на њу надовезује Пашићева улица, постојано стоји кућа која памти више од већине историјских књига у граду.
На адреси Змај Јовина 25а, још давне 1751. године, подигнута је једноспратна кућа у барокном стилу, са високим сљеменом и широким кровним површинама које и данас одају њено порекло са половине 18. века.
Оно што је посебно издваја није само архитектура, већ чињеница да је ово једна од свега осам кућа у центру Новог Сада које су преживеле разарање у буни 1849. године.
Док је град био бомбардован артиљеријом са Петроварадинске тврђаве током револуционарних превирања 1848/49, већина зграда у данашњој пешачкој зони била је срушена или тешко оштећена. Кућа у Змај Јовиној 25а, међутим, остала је очувана од подрума до сљемена, због чега се данас сматра најстаријом у целини очуваном кућом у Новом Саду.
Сличности с војничким кућама Подграђа
Начин градње, масиван и једноставан, подсећа на војничке куће у Петроварадинском подграђу, што додатно објашњава њену чврстину и способност да издржи разарања која су збрисала велики део града.
Прва сачувана фотографија на којој се види датира из 1880-их година, на којој је кућа лево у кадру, док се десно тада налазила стара кућа на месту данашњег Владичиног двора. У позадини се уочава и Саборна црква са првобитним торњем који је страдао под бомбама и није ни налик овом данашњем.
Нови Сад у преображају
На фотографији из 1899. године насталој током градње Владичиног двора кућа се поново види, сада у окружењу града који се интензивно подиже из пепела. Већ око 1905. године, приземље куће красе традиционални излози радњи, а у кадру се појављује и нови кров торња Саборне цркве, довршен након обнове града.
Још једна фотографија из сличног периода открива мноштво барокних детаља на фасади, али и карактеристичне излоге какви су красили стару чаршију.
Трговачке приче између ратова
Између два светска рата власник куће био је трговац Милош М. Ралетић, који је тада прибегао модернизацији приземља - пробијени су велики излози дрвених портала, типични за почетак 20. века. Ови излози су тада представљали нови стандард у комерцијалној архитектури града и ови данашњи на тој кући, постављени поново када је ту пре неколико година отворен локал Техномаркета, умногоме подсећају на њих. С тим што су данас то само изложбени излози, одвојени преградним зидовима од целине трговине.
Лукови детињства којег више нема
Ипак, ми клинци који смо од малих ногу стасавали у Новом Саду, ту кућу вероватно понајвише памтимо по широким аркадама, које су шездесетих година 20. века замениле излоге и згради дали заиста јединствен изглед у читавом граду.
Био је то као некакав мистични тунел пред масивном грађевином, који је многој дечици служио за забаву и скривање од родитељских погледа током шетњи о сунчаним викендима. А мало касније, када смо се као омладинци туда враћали кући из задоцнелих излазака у град, умело је то место онако по помрачини и магли да делује и помало језиво, као из неких лоших хорор филмова, када никад не знаш каква те караконџула чека скривена у тами иза неког од стубова. Али преживесмо и то...
Фасада као енциклопедија детаља
Улична фасада на спрату има упечатљив низ од 12 прозора, са једним необичним “слепим” пенџером на делу где линија фасаде прави дискретан прелом. Тај сегмент је наглашен сегментном нишом, док су парапети украшени елипсастим барокним орнаментима. Последњи прозор на углу према Пашићевој улици изведен је као прави „кибиц-фенстер“, који је некада омогућавао дискретан поглед низ улицу.
Занимљивости о кући у Змај Јовиној 25а
• „Слепи“ прозор који вара око
На спрату, у низу од 12 прозора, један међу њима је “слеп”, нема стакло нити функцију, већ само фасадно прати облик прозора на специфичном месту где је фасада благо преломљена. Данас делује ко нека мистерија. Међутим, у барокној архитектури ово је коришћено да се композиција фасаде симетрично „избалансира“, чак и када унутрашњост зграде није дозвољавала прави прозор, јер не би имао никакав смисао.
• Ретки новосадски „кибиц-фенстер“
На углу са Пашићевом налази се специфични ка улици мало избачени прозор, такозвани кибиц-фенстер. Служио је да домаћини могу бацити поглед низ улицу без изласка из куће - својеврсни „барокни мониторинг“ градске вреве.
• Једна од само осам кућа које су преживеле 1849. годину
У бомбардовању Новог Сада, када је већина града разорена дејствима са Петроварадинске тврђаве, ова кућа остала је нетакнута. То је чини најстаријом кућом у центру града сачуваном у целини — од подрума до крова.
• Архитектура налик петроварадинском Подграђу
Начин градње готово је идентичан војничким кућама Подграђа: масивни зидови, једноставна орнаментика и дугачки кров на две воде објашњавају њену изванредну издржљивост.
• Излози који су пратиле моду времена
Од традиционалних излога са краја 19. века, преко модерних дрвених портала трговца Ралетића између два рата, па до аркада пробијених 1960-их — приземље ове куће носи јасне трагове свих епоха кроз које је Нови Сад пролазио.
На фасади према Пашићевој налазе се и два прозора надвишена лунетом и архиволтом, са декоративном вазом у средишту. Остали прозори имају једноставнија надпрозорна поља, а зидно платно је глатко малтерисано, осим око лунета и слепог прозора где је изведено хоризонтално фуговање.
Унутрашње двориште и кров стар више од два и по века
Балкон који повезује просторије дворишног крила данас је затворен и застакљен великим лучним отворима. Изнад уличног дела куће уздиже се барокни кров на две воде, препознатљив по високом сљемену.
Данас је покривен новим бибер–црепом, али форма крова остаје верна изгледу из 18. века.
Највреднији сведок историје у граду
Да ствари ставимо у контекст, подсетићемо да је у разарајућем бомбардовању 1849. уништено око две трећине свих зграда у граду. Према неким изворима, од укупно 2.812 објеката, чак 2.004 су била знатно оштећена или у потпуности уништена. А становништво, које је пре граната бројало близу 20.000 душа, спало је на свега неколико стотина преживелих и град је непосредно након бомбардовања био готово пуст.
У том светлу је кућа у Змај Јовиној 25а, недирнута међу рушевинама докле год поглед сеже око ње, као некакав сведок из пепела једног света који је нестао. Опастала чак и данас, када инвеститори жељни брзих пара не хају пуно за историју, естетику и смисао, она има посебну симболику.
Ова кућа је, можда више него иједна друга у граду, ванвременски мост између старог, разореног Новог Сада којег више нема и новог, обновљеног града који се издигао из прашине и пепела. Преживео и наставио даље.
И јао ономе ко се усуди да је икада такне...
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.